Сведоци: На Маркалама експлозија са тла

Исказима сведока Сергеја Мороза и Милорада Џиде, бивши председник Републике Српске Радован Караџић наставио је пред Хашким трибуналом одбрану од оптужби да је одговоран за гранатирање сарајевске пијаце Маркале у којем су у зиму 1994. настрадале десетине грађана.

Украјински инжењеријски официр Мороз, који је службовао у Унпрофору у време тог злочина, изјавио је да му је руски колега Николај Румјанцев, који је учествовао у истрази, рекао да погибију цивила на Маркалама није могла изазвати минобацачка граната испаљена са положаја ВРС, јавља дописник агенције Бета.

Румјанцев је, по Морозовом сведочењу, сматра да је на пијаци експлодирала "специјална експлозивна направа" постављена на тло.

По оптужници против Караџића, гранату која је 5. фебруара 1994. године на Маркалама убила 66, а ранила 140 грађана, била је испаљена са положаја Војске Републике Српске. Тадашњи председник РС и врховни командант ВРС оптужен је за терорисање становништва Сарајева дуготрајним артиљеријским и снајперским нападима.

Недуго после експлозије на Маркалама, Мороз је, како је изјавио, и сам обишао пијацу и закључио да би путања минобацачке гранате била "неуобичајена" и да је напад тим оруђем стога мало вероватан.

Сведок је потврдио и да су муслиманске снаге отварале минобацачку ватру из близине команде Унпрофора у Сарајеву, како би испровоцирале артиљеријски одговор са српских положаја.

Украјински официр, који је радио на поправци постројења за снабдевање водом и струјом, посведочио је и да су главни узрок несташица били напади Армије БиХ на изворишта, пумпе и трафо-станице на Илиџи, која је била под српском контролом.

У унакрсном испитивању, заступница оптужбе предочила је сведоку извештај Унпрофора о експлозији на Маркалама, који је потписао и руски официр Румјанцев, са закључком да се "минобацачка граната детонирала при удару у тло". У извештају је утврђена и могућа путања пројеткила.

Мороз је одговорио да никада није видео тај извештај и да му је Румјанцев - који више није жив - "рекао шта је рекао".

У Сарајево довољно воде

Сведок је остао при исказу да је у Сарајеву било довољно воде, али да није могла увек бити дистрибуирана водоводом, прихватајући, после више питања тужитељке, да су цивили били изложени опасности док су ишли по воду на цистерне или изворе.

Одговорност ВРС за злочин на Маркалама негирао је и сведок одбране Милорад Џида, који је 1994. био безбедносно-обавештајни официр ВРС на положају код Сарајева.

Тадашњи мајор Џида изјавио је да су официри Унпрофора сутрадан после експлозије на Маркалама обишли минобацачке положаје и утврдили да из тих оруђа није пуцано. Команди батаљона то је, по речима сведока, потврдио и неименовани француски официр Унпрофора.

"Категорички тврдим да са положаја мог батаљона није отварана минобацачка ватра и да ти минобацачи нису померани", посведочио је Џида, тврдећи да је од јануара 1994. на снази било примирје и да та оруђа уопште нису била употребљавана.

При том исказу остао је и након што му је тужитељка Кимберли Вест предочила извештаје Унпрофора о минобацачкој ватри на Сарајево са положаја ВРС, укључујући и инцидент који је на Добрињи, дан уочи експлозије на Маркалама, однео животе осам цивила.

Џида је тврдио и да су инспекције Унпрофора биле редовне, упркос наводу из документа међународних снага да од октобра 1993. године нису имале приступ положајима ВРС који му је показала тужитељка Вест.

Заступница оптужбе питала је сведока и како то да инспекцију минобацачких положаја његовог батаљона нису, према предоченим документима из истраге, поменули ни Унпрофор, ни официр који је представљао ВРС у контактима са међународним снагама.

Џида је одговорио да "не зна" и да је официр ВРС "требало да зна" за налазе инспекције, будући да је виша команда била обавештена о томе.

Радован Караџић ће сутра наставити одбрану пред Хашким трибуналом, пред којим је оптужен и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање припадника за таоце "плавих шлемова" УН, од 1992. до 1995. године.