Ново суђење Младићевим јатацима

Хашки оптуженик Ратко Младић сведочиће видео линком из Хашког трибунала 22. фебруара 2012. године на суђењу оптуженима за његово скривање од 2002. до 2006. године у Првом основном суду у Београду.

Како је речено на суђењу "јатацима", које је данас поново почело, видео конференцијска веза биће успостављена између београдског суда и Трибунала у Хагу како би Младић био саслушан као сведок у процесу против својих јатака.

Сви оптужени остали су при ранијим исказима које су дали на првом суђењу. Ради се махом о избеглицама из БиХ и током суђења су сви, осим генерала Марка Лугоње, негирали да су скривали Младића.

Оптужницом је окривљенима стављено на терет да су, у различитим периодима од 2002. до 2006. године, помагали Младићу да не буде откривен, иако су знали да је Међународни кривични суд за бившу Југославију издао налог за његово хапшење.

Као главни организатор "јатака", у оптужници је раније био означен официр Војске Републике Српске Јово Ђого, али је он у току процеса преминуо.

На оптуженичку клупу поново је село десеторо оптужених, који су били ослобођени оптужби или је против њих одбијена оптужба због застарелости кривичног гоњења.

Ослобађајућу пресуду је, после више од четири године суђења, прошле године изрекло судско веће судије Дејана Гарића, а укинуо је Апелациони суд у јулу ове године и наложио поновно суђење због повреде одредби кривичног поступка и неразумљивог образложења пресуде.

Укинутом пресудом, Станко Ристић, Љиљана Васковић, Борислав Ивановић и Предраг Ристић били су ослобођени оптужби да су помагали у скривању Младића, док је оптужба била одбијена против Саше Бадњара, Ратка Вучетића, Татјане Јањушевић, Бојана Васковића, Марка Лугоње и Благоја Говедарице.

Говедарица је правоснажно осуђен због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја на шест месеци затвора, условно на две године.

Судија Гарић је приликом изрицања прве укинуте пресуде у образложењу рекао да су одбијене оптужбе за поједина кривична дела, јер је 2008. или 2009. године наступила застарелост кривичног гоњења, док за остала кривична дела није доказана кривица оптужених.