Криминал као живи организам

Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић рекао је да су шефови најпознатијих криминалних група у Србији у затвору или су ван територије наше земље и нису доступни надлежним органима.

Радисављевић је упозорио да држава увек мора да буде у приправности, јер организовани криминал стално тражи нове појавне облике и начине за деловање.

"Босови" група које су, после распада "земунског клана" 2003. године, током протекле деценије сејале страх и наметале "свој ред и правила игре" по Београду и Србији - Дарко Шарић, Дејан Стојановић Кека и Лука Бојовић - у вишегодишњем су бекству од домаћих правосудних органа.

У бекству је и Жељко Максимовић Мака, док Горан Нешић у Аргентини чека изручење Србији. Негде по свету скривају се још тројица "земунаца" Нинослав Константиновић и Владимир Милисављевић, док за Милана Јуришића Јурета још нема потврде да ли је жив или је настрадао у обрачуну са неким од такође одбеглих припадника "земунског клана".

Иза решетака на вишегодишњим или вишедеценијским робијама су Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам, Андрија Драшковић, Александар Голубовић самозвани Кристијан, Милорад Улемек Легија, браћа Милош и Алесандар Симовић, Сретко Калинић, вође група из Крушевца, Ваљева и Лознице и други.

Тужилац Радисављевић ипак упозорава да је организовани криминал као "живи организам који се стално развија и креће и тражи могућност да са себе склони пажњу полиције и тужилаштва".

Према његовим речима, организовани криминал који, по дефиницији, има за циљ стицање профита, увек покушава да пронађе нове облике деловања.

Заблуде да криминал може да се искорени

"У заблуди су сви они који мисле да се криминал може у потпуности искоренити. Обавеза је државе је да увек буде у позорности да препозна његове појавне облике, а надлежни органи ефикасно лоцирају, лише слободе и процесуирају учиниоце кривичних дела", указао је Радисављевић.

Председник Србије Борис Тадић је на конференцији о борби против организованог криминала у региону, 29. новембра, у Београду оценио да је организовани криминал деценијама био генератор корупције у Србији, али да "Србија више није сигурно уточиште за криминалце", јер су како је навео, кључни шефови организованог криминала у Србији данас или у затвору или осуђени или су побегли на друге сигурније локације.

Према Тадићевим речима, први одлучујући ударац организованом криминалу у Србији је задат међунардном акцијом "Балкански ратник", а други ударац успешном применом Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом.

Успешна реализација споразума о сарадњи правосуђа које Србија има са Црном Гором и Хрватском довела је до хапшења и процесуирања чланова више криминалних група који су се годинама скривали у суседним државама, кријући се иза двојних држављанстава.

Први корак у реализацији тог вида сарадње са Хрватском било је изручење Сретка Калинића у августу прошле године, а недуго затим Црна Гора је кренула да хапси и изручује Србији своје држављане осумњичене за шверц дроге, убиства и друга тешка кривична дела.