Пресуде за злочине у Зворнику

Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је, због ратних злочина у Зворнику 1992. године, Дарка Јанковића званог Пуфта на 15 година затвора, Горана Савића на годину и по дана, док је Саша Ћилерџић ослобођен оптужби.

Председавајућа судском већу Татјана Вуковић, образлажући пресуду, рекла је да је суд неспорно утврдио да су добровољци из Србије, током оружаних сукоба у БиХ, учинили "несрећну судбину зворничких Муслимана још несрећнијом и тужнијом".

Суд је одлучујући о казнама ценио све доказе и исказе сведока, одбацујући тезе одбране да су непоуздани искази појединих сведока у вези са учешћем Јанковића у злочинима.

Према оптужници, њима се на терет ставља да су као припадници добровољачке јединице "Пиварски", са осталим саборцима, од маја до јула 1992. на локалитетима "Економија", "Циглана" и у "Дому културе" у Челопеку учествовали у нечовечном поступању, мучењу и убиствима најмање 14 муслиманских цивила.

Ово је трећа по реду изречена пресуда за ратне злочине у Зворнику. До сада је изречена једна правоснажна и једна која је у поступку пред Апелационим судом у Београду.

За злочине у Зворнику раније су правоснажно осуђена тројица припадника једница "Жуте осе" и "Пиварски" - Драган Славковић на 13, Иван Кораћ на девет, а Синиша Филиповић на три године затвора, док је Драгутин Драгићевић ослобођен оптужби.

Због неспречавања злочина паравојних формација, депортација и мучења заробљеника у одвојеном поступку на шест година осуђен је некадашњи председник "привремене владе" Зворника Бранко Грујић, а на 15 година тадашњи командант Штаба Територијалне одбране Зворника Бранко Поповић.

Тај поступак је у жалбеном поступку.  За злочине у Зворнику пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду води се још један поступак против групе од шесторице оптужених на чијем челу је био Сима Богдановић, звани Сима четник.