Већ неколико година, Стефан Симоновић, млади школовани млекар, најтраженији је произвођач сирева и млечних производа у источној Србији. Престижни хотели у Србији производе из Стефанове млекаре нуде као тражене специјалете бројним домаћим и страним гостима.

Најбоља препорука сирева, поред врхунског квалитета је њихово апсолутно природно порекло, од млека добијеног са испаша на обрноцима Хомоља. Просечна надморска висина Хомољских планина је око 900 метара, а удаљеност од индустрије чини млеко с ових простора јединственим деликатесом.

"Записи Хомоља” покренули су бизнис од својих пара, уз подршку града Бора доказали да знају и умеју, а онда им је било потребно да прошире производњу. У томе им је помогла и Европска унија (ЕУ), која је кроз ЕУПРО Плус програм обезбедила средства за куповину нове опреме: дозатора за млеко и киселомлечне производе и дупликатор капацитета 500 литара.

ЕУПРО плус програм подржан је са 40 милиона евра, а реализује га Министарство за европске интеграције, док активности на терену спроводи УНОПС. И није актуелан само у Хомољу, већ у два региона: Шумадије и Западне Србије и региону Јужне и Источне Србије. Његов је циљ да допринесе економском расту и унапреди социјалну инфраструктуру и кохезију у 99 јединица локалне самоуправе.

Стефан Симоновић и "Запис Хомоља“ добро су искористили оно што им пружа ЕУ. У инвестицију од око 20.000 евра, Стефан је ушао уз минимално учешће и максималну подршку.

Ускоро ће у "Запису Хомоља” запослити још два радника, а потом представити и нове производе и нове јединствене укусе тражених сирева. Сада већ чувени сир у вину могао би да крене и на освајање иностраних тржишта, па да се нађе и на трпезама сладокусаца у земљама ЕУ.

ЕУ вам помаже инвестирањем у твој бизнис – јер добра идеја сада може бити квалитетан производ на тржишту сутра. Пронађите све информације на www.eumogucnosti.rs.

Па ипак, може се рећи да су ови успеси под заставом Србије, и њихова промоција параолимпијског спорта код нас, дошли упркос, а не захваљујући околностима.

Велики број особа са инвалидитетом у Србији нема приступ спортским и рекреативним теренима, а специјализоване сале за вежбање су реткост.

Недостаје и школован тренерски кадар који би пружио адекватну стручну асистенцију у спорту и рекреацији. Све ово додатно утиче на социјалну искљученост особа са инвалидитетом.

Ствари се, ипак, мењају, полако али сигурно. Важан искорак за друштвено укључивање особа са инвалидитетом праве на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу, са пројектом "Адаптивна физичка активност и спорт – Млади за младе“.

Реализован у сарадњи са партнерима из Бугарске кроз Интеррег – ИПА програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија, овај пројекат створио је услове да млади незапослени људи прођу обуку и добију међународни сертификат за рад са особама са инвалидитетом у области фитнеса, пливања и функционалног тренинга.

Истовремено, млади са инвалидитетом из Перника и Ниша, посебно они са поремећајима моторике, особе са церебралном парализом, квадриплегијом, параплегијом и оштећеним видом, добили су могућност функционалног физичког тренинга, кардио фитнес тренинга и пливања.

Проф. др Бојан Јоргић, менаџер пројекта "Адаптивна физичка активност и спорт“, наводи да је захваљујући пројекту Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу набавио опрему у вредности од 10.000 евра која је омогућила да 17 незапослених и 25 особа са инвалидитетом, учећи једни од других и једни са другима, унапреде своја знања и вештине у адаптивном спорту, али и да повећају разумевање за специфичности спорта код особа са инвалидитетом.

За Стефана Исакова је прилика да тренира у оквиру пројекта отворила нове могућности.

Охрабрен тренинзима на Факултету, он је наставио да се бави пливањем у једном од локалних пливачких клубова у Нишу.

За Сару Србљановић је, пак, најважније што физичким тренингом може да утиче на смањење предрасуда других према инвалидитету.

Стефан и Сара показују како програми прекограничне сарадње утичу на побољшање квалитета живота становништва у локалним заједницама укљученим у програм.

Са буџетом већим од 23 милиона евра, програм Интеррег Србија усмерен је на улагања у интегрисани територијални развој са фокусом на специфичне потребе региона попут пројеката интегрисаног и инклузивног друштвеног, економског и еколошког локалног развоја, пројеката из области културног и природног наслеђа и одрживог туризма у руралним областима.

У новом циклусу Интеррег ВИ-А ИПА за период 2021-2027. биће уложено више од 38 милиона евра у развој прекограничних области и округа у Србији (Бор, Зајечар, Пирот, Ниш, Топлица, Јабланица и Пчиња) и у Бугарској (Видин, Монтана, Враца, Перник, Ћустендил и Софија).

Сви који су активни у цивилном сектору или се професионално баве областима друштвене инклузије, локалног развоја, културе и одрживог развоја у руралним областима, захваљујући Европској унији могу да кандидују своје пројекте. Све информације доступне су на www.eumogucnosti.rs.

Пиротска тврђава представља камено утврђење са кулама. Подигнута је у 14. столећу, све до средине 20. века била у војној употреби, да би потом била остављена да је нагриза зуб времена. Срећом, уз подршку Европске уније, која је издвојила 344.000 евра, и уз велико залагање Града Пирота, рестаурирана је и сређена.

Обнова овог важног културно-историјског споменика, који је постао магнет за туристе, али и извор прихода за локалну економију, само је један од успеха Програма прекограничне сарадње (ЦБЦ) Србија–Бугарска. Европска унија је осмислила овај приступ да би државе чланице, заједничким улагањима на својој и територији суседних држава које су у процесу придруживања, унапредили услове живота.

Пирот је од Софије, главног града Бугарске, удаљен свега 92 километра, што га чини идеалним за посете туриста, културних радника, бизнисмена и спортиста.

Уз то, пиротски крај налази се на улазу у природни резерват Стара планина, једне од најочуванијих природних целина у овом делу Европе. Већи део планине налази се у суседној Бугарској, али и у Србији постоје скијалишта, као и рај за планинаре који освајају врх Миџор од 2.376 метара надморске висине и уживају у заштићеном резервату природе Бабин зуб.

Управо на обронцима Старе планине, у селу Дојкинце, на 38 километара од Пирота, тик уз планинску реку налазила се и једна напуштена караула Војске Србије. Град Пирот откупио је запуштени објекат и уз 206.000 евра помоћи ЕУ кроз пројекат прекограничне сарадње Србија-Бугарска саградио најмодернији планинарски дом, капацитета 60 лежаја.

"Добили смо 540 квадрата функционалног простора, задржали зидове од камена и сада имамо госте из читаве Европе, а највише из Бугарске”, каже Братислав Златков из Туристичке организације Пирот.

У планинарском дому одржавају се и међународни симпозијуми (европских кардиолога, бизнис иноватора), као и семинари о очувању природе, одрживој економији и туризму. Обнова дома отворила је неколико радних места, а већи број посетилаца “разрадио” је и остале у селу. Продаја домаћег сира, меда, пиротских специјалитета од меса – осетно је порасла.

Пример Пирота, Момчиловог града и села Дојкинце показује како се унапређењем инфраструктуре могу направити велике ствари. Градски или општински менаџери могу да се обрате Европској унији тако што ће на порталу www.eumogucnоsti.rs завирити у секцију “Локални економски развој”.

Ове и сличне занимљиве двобоје умела је да уприличи новинарка Радио-телевизије Србије Ана Манојловић у емисији "Око", једном од пет најгледанијих информативних програма у нашој земљи.

Необични телевизијски, новинарски, друштвени и гастрономски дуели попут оних у којима су уживали гледаоци – и наравно новинарка – настали су током пројекта Европске уније "Медијске посете – Пулс Европе“ током којег је више од 400 новинара из Србије путовало по Старом континенту, доносило занимљиве приче и поредило живот тамошњих становника са нашим навикама у Србији. То је помогло и да се сруше предрасуде и да се направе баш добре приче.

Тако је, рецимо, сваку врсту брижљиво произведене шунке у Шпанији Ана заинтересовано пробала, тражећи у укусу миришљавог залогаја наговештаје соли с Атлантског океана који ветар донесе преко Португалије баш до руменог шпанског месара. И још је пажљивије мирисала одреске шунке на Златибору док су јој поносни домаћини хвалили буковину на којој се месо недељама суши.

А бицикли? "Нема лошег времена, само лоше гардеробе”, добацио је градоначелник Копенхагена Ани силазећи с бицикла којим свакодневно долази на посао у осредње дебелом џемперу. Док се она смрзавала држећи микрофон у рукавицама, закопчана до грла – уз сниматеља носа црвеног као данска застава.

 "Новинар је онај који стално истражује. Који има потребу да упознаје, упоређује, открива и испитује увек и све. Мени је то водиља кроз овај посао”, прича Ана, сем прилога за "Око“ уређује и води још једну од најгледанијих емисија на РТС-у “Београдску хронику”.

Новинари и уредници који желе да пишу и снимају репортаже о томе како Србија и друге европске земље излазе на крај с темама од значаја – имају могућност да то и реализују. И ове године, новинари из Србије путују у земље-чланице ЕУ, али и у кандидате за чланство.

"Пулс Европе“ тако оплемењује садржај српских медија, а новинарима даје могућност да и они, попут Ане, направе несвакидашње дуеле. Портал www.eumogucnosti.rs крцат је свим релевантним информацијама.

Јасмин, боље од свих, производи дрвене делове намештаја које можемо склопити по сопственим потребама – од столице, комоде, полице, стола, до комплетне трпезарије, спаваће или дечје собе.

Балта НП једина је фирма у западној Србији која испоручује делове врхунског намештаја и шему склапања уз наручене димензије. Баш као и код оног чувеног шведског бренда – потребно је само мало стрпљења да ваш стан постане дом какав желите.

"До пре две године радио сам на две основне машине - за резање и кантовање. Како је посао кренуо, била ми је потребна и додатна обрада делова за склапање намештаја“, прича Јасмин Балтић.

Модерну машину купио је уз подршку Европске уније (ЕУ) и запослио још два млада радника – тада је све кренуло набоље.

“Улагање у младе и подршка образовању увек је исправна одлука и дужност за сваког од нас“, истиче власник Балта НП.

Јасмин није заборавио ни свој град. Као друштвено-одговорни произвођач, о свом трошку је комплетним, уникатним намештајем опремио две учионице у градској гимназији у Новом Пазару.

Добро се увек добрим враћа, па је број поруџбина свакодневно растао. Овај дипломирани економиста брзо је израчунао да му је помоћ неопходна.

"Никада раније нисам конкурисао за донације. Био сам скептичан и мислио да је у већини случајева све то унапред намештено. Од ЕУ сам добио подршку од 30.000 евра за куповину потребних машина укључујући и неопходну ЦНЦ машину за резање дрвета  што ми је отворило велике могућности. И ево – искористио сам их”, каже данас поносно.

Јасмин Балтић само је један од вредних власника малих и средњих предузећа који су искористили подршку Европске уније и постали члан велике европске пословне породице.

На њу могу да рачунају и млади иноватори, извозно оријентисана предузећа као и компаније у развоју – уколико имате бизнис план или добру идеју за напредак, www.eumogucnosti.rs је идеално место за вас.

Сем тога, уз подршку европских банака могу се узети и повољни кредити за унапређење пословања.

То је, можда, наредна фаза у склапању ове лепе приче у Новом Пазару. Дотад ће Јасмин вредно радити – најбоље што зна.

Ове птице, латинског назива Аquila heliaca, за успешно извођење потомства захтевају специфичне услове, које је у данашњем пејзажу Војводине тешко пронаћи.

Ипак, уз сарадњу са партнерима из још четири европске државе, и захваљујући пројекту "Заштита орла крсташа у Панонском региону путем смањивања морталитета који узрокују људи – PannonEagle LIFE“, чланови Друштва успели су да ураде велику ствар.

У част ловочувара који је спасао орлића код Банатског Аранђелова, један младунац по њему је назван Раденко. Други обележени крсташ, млада женка из гнезда код Мокрина, названа је Иванка.

"Када су Раденко и Иванка излетели су из гнезда, боравили су надомак гнезда, у непрегледним равницама северног Баната. Ускоро су их родитељи присилили да самостално лове и обезбеђују оброке“, причају из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Ту су и Мирна и Михајло, два млада крсташа чије се кретање прати уз помоћ савремене сателитске технологије.

"Праћења орлова служе да се забележе кретања, понашања и станишта која посећују, како би им се омогућила ефикасна заштита на терену. У случају повреда или страдања птица, сателитски одашиљачи помажу да се брзо реагује и птице збрину или да се ураде неопходни увиђаји“, додају они.

Пројекат заштите орла крсташа спроводи 11 партнера из пет земаља које се налазе у Панонској низији (Мађарска, Аустрија, Чешка, Словачка и Србија).

Вредност пројекта је 3,6 милиона евра, а у највећем делу финансиран је (2,7 милиона евра) од стране Европске комисије.

Партнер Друштва у Србији је Покрајински завод за заштиту природе.

Европска унија је светски лидер у заштити животне средине, а са више од 400 милиона евра бесповратне помоћи, ЕУ је и највећи донатор у овој области у Србији. За више информација – www.eumogucnosti.rs.

"Помажемо њихову интеграцију у школски систем и припремамо их за даље школовање. Наша школа једна је од највећих у Србији и похађа је велики број ромске деце. Зато је улога педагошког асистента важна“, објашњава Емини. "После три године рада могу да кажем да је бити педагошки асистент нешто изузетно, а подршка коју пружамо оплемењује и нас који тај посао радимо.“

Он у овом важном и племенитом позиву није сам. Школа "Никола Тесла” одлично сарађује са другим школама, али и Црвеним крстом и локалном самоуправом.

Педагошки асистенти попут Бекима раде са децом којима је потребна "рука помоћи“ у образовању. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку Европске уније, ангажовало их је више од 250.

Они су ту да омогуће квалитетно и инклузивно образовање – а оно је једно од основних људских права – сваком детету и младом човеку.

Ангажовање педагошких асистената део је "пакета“ Европске уније, највећег донатора у Србији, за модернизацију система образовања и усклађивање са стандардима и праксама земаља ЕУ.

Од 2003. године, ЕУ је донирала за реформу сектора образовања више од 100 милиона евра – за унапређење предшколског васпитања и образовања, реформу средњег стручног образовања и образовања одраслих, реновирање и опремање школа и факултета, подршку инклузивном образовању...

Средства и бројне могућности на располагању су свима који се баве образовањем, инклузијом и изградњом капацитета и вештина код младих и одраслих – битне информације можете пронаћи на www.eumogucnosti.rs.