ЕУ недељу могућности подржали су и посетили бројни званичници – премијерка Србије – Ана Брнабић, председник Србије – Александар Вучић, министарка за евроинтеграције – Тања Мишчевић, министарка рударства и енергетике – Дубравка Ђедовић, министар саобраћаја и инфраструктуре – Горан Весић, затим министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, в.д. министра просвете Ђорђе Милићевић, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов, Бојан Маричик – потпредседник Владе Републике Северне Македоније за европска питања.

У име ЕУ, обратили су се Оливер Вархељи – европски комесар за суседство и проширење, Емануеле Жиофре – амбасадор ЕУ у Србији, Пламена Халачева – заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, и други.

ЕУ недељу могућности подржали су и бројни други партнери из министарстава Владе Републике Србије, различитих организација и фондација.

Уколико вас занимају конкретне могућности, које можете остварити уз помоћ – махом бесповратних – средстава Европске уније, можете пратите сајтове: eumogucnosti.rs, europa.rs и euzatebe.rs.

Све снимке сесије са ЕУ недеље могућности, можете наћи на платформи mogucnosti.eu.

ЕУ инфо мрежа захваљује свима који су били уз њих током ЕУ недеље могућности, најављује дружење и наредне године, а до тада позива да се искористе бројне могућности и заинтересовани пријаве за грантове и повољне кредите Европске уније.

Циљ је формирање система у ком би млади људи могли да дођу до запослења или радног искуства четири месеца након што су завршили школовање, прекинули образовање или остали без посла.

Потписивању су присуствовали амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и в. д. министра просвете Ђорђе Милићевић.

“Гаранција за младе је дизајнирана да служи новопријављеним младим незапосленима, али и онима који још нису у систему. У Србији има око 100.000 незапослених младих људи који су одлучили да се не пријаве на евиденцију Националне службе за запошљавање. Међу њима су млади људи који су изгубили поверење у себе, други којима недостају адекватне вештине да се запосле и неки који су једноставно одлучили да остану ван система у који више немају поверења”, рекао је амбасадор Жиофре.

“Европска година вештина, која је званично започела 9. маја 2023. године, са циљем промоције развоја вештина, улагања у образовање и обуке, како би се радној снази омогућило стицање вештина у складу са потребама тржишта рада и технолошким променама, може дати резултат само кроз заједничку и блиску сарадњу сектора запошљавања, образовања, привреде, омладине, службе за запошљавање, школског система, образовања и обука, социјалних партнера, организација младих, привредних комора и других заинтересованих страна”, наводи министар Селаковић.

Вршилац дужности министра просвете Ђорђе Милићевић истакао је да “Србија учествује у бројним иницијативама и процесима сарадње Европске уније у циљу унапређења образовног система и навео да је добар пример за то учешће  Србије у програму Еразмус плус.

"Циљ ових пројеката је унапређење институционалних и људских капацитета. Током досадашњег учешћа у овом Програму, установе и организације из Србије биле су координатори или партнери на више од 5000 пројеката. Учешће у Еразмус плус програму наставиће да помаже константан развој образовног система.  Између осталог, допринеће побољшању нивоа кључних компетенција и запошљивости студената и младих, примени иновативних пракси кроз сарадњу установа“, рекао је Милићевић.

Гаранције за младе су позитивно утицале на запошљавање младих од свог покретања 2013. године. Од 2013. до 2020. године, било је приближно 1,7 милиона мање младих људи који нису ни запослени ни у образовању или обуци (НЕЕТ) широм ЕУ. Незапосленост младих у Унији пала је на 14,9 одсто у фебруару 2020.

Током истог периода, преко 24 милиона младих људи који су се једном регистровали у оквиру програма Гаранције за младе започели су процес запошљавања, наставак школовања, шегртски или приправнички стаж. После две тешке године 2020. и 2021. када је пандемија успорила економску активност, незапосленост младих у ЕУ се поново смањила. Достигао је рекордно низак ниво од 13,8 одсто у априлу 2023.

У фокусу другог дана ЕУ недеље могућности су образовање, млади и спорт. Заинтересовани ће моћи да чују више информација о програмима размене и другим могућностима како користити ЕУ средства.

Догађају у МТС дворани присуствовали су и председник Републике Србије Александар Вучић и амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре.

Од данас, иновативна предузећа у Србији имају прилику да конкуришу за бесповратна средства у оквиру новог јавног позива Фонда, вредности од 10,3 милиона евра. Јавни позив је намењен микро, малим и средњим предузећима, као и конзорцијумима, које чине приватна предузећа и научноистраживачке организације. Пријава иновативних пројеката доступна је путем портала Фонда до 15. септембра 2023. године у 12 часова. Фонд у оквиру програма подршке (Програм раног развоја, Програм суфинансирања иновација и Програм сарадње науке и приревде) додељује бесповратна средства у висини до 120,000 евра и до 500,000 евра по појединачном пројекту, у зависности од програма.

„Ови иноватори су изабрани међу њих 650 предложених и ово је верујем, једна од области које су потребне и Србији и Европској унији. Морамо да учинимо да наш ниво производње буде одрживији, економија конкурентнија, и то је управо оно како су ови иноватори способни да покажу идеје од компјутерских наука до здравственог сектора“, рекао је амбасадор Жиофре.

”Хвала на новцу ваших пореских обвезника, који сте издвојили како бисте помогли помогли развој и иновативних технологија и науке у целини у нашој земљи”, поручио је председник Вучић и додао да је Србија у прва четири месеца забележила за 43 одсто увећан извоз ИКТ услуга и да то показује колико Србија има младих, стручних и способних људи.

Дан посвећен иновацијама у оквиру "ЕУ недеље могућности" започео је инфо сесијама на тему програма подршке Фонда и панел дискусијом о будућности истраживања, развоја и иновација. Уследио је Форум театар "Иновација=сусрет са изазовима" који је, кроз интерактивни приказ, дочарао искуство младих предузетника на путу од идеје до реализације, уз подршку Фонда. Динамичан драмски комад организован је са циљем да охрабри и подстакне на креативно размишљање о превазилажењу препрека на путу изградње иновативног пословања из темеља.

Свечаност је завршена Изложбом иновација, која је била посвећена демонстрацији иновативних производа предузећа: Coming - Computer Engineering, Zanus, Smart Watering Solutions, Avantech Electronics, NovelIC, Anoris Technology, Pirate Art Studio, Farmbot, Charge&GO, GapApp и ZenHire.

Објављен је и нови позив Фонда за иновациону делатност вредан 26 милиона евра, који финансирају Европска унија и Република Србија. Рок за достављање предлога је 15. септембар.

У оквиру "ЕУ недеље могућности", првог дана, додељени су цертификати најбољим српским иноваторима. Потврду да су на листи Фонда за иновациону делатности уручили су им председник Србије и амбасадор Европске уније у Србији.

"За четири месеца ове године имамо увећан извов ИКТ услуга. Дакле, и то показује колико имамо младих и стручних и способних људи. Ми рачунамо на вас и вашу подршку, јер мислимо да ово што ви правите, да ово што ви радите је оно што треба да представљамо на Експу", навео је председник Србије Александар Вучић.

Додао је да ће на том догађају бити представљене све наше компаније, али да мисли да ће на највећу пажњу наићи све што је представљено у оквиру "ЕУ недеље могућности".

"Реч је о иновацијама, нечему што је близу срцу ЕУ, близу срцу Србије. Управо смо наградили 114 иноватора сумом од 20 милиона евра и најавили још један позив на суму од 26 милиона. Тих 114 иноватора одабрани су међу више од 650 предлога. То је једна од области у којој се ЕУ и Србија сусрећу. Морамо да учинимо да наша привреда буде конкурентнија, начин производње да буде одрживији и пријатељски, да задовољимо нове потребе и управо тако су ти иноватори представили своје идеје - од компјутерске науке до здравства", рекао је амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре.

"ЕУ недеља могућности" одржава се од 21. до 26. јуна у Београду, Новом Саду и Нишу.

Како се наводи у саопштењу, говорећи на панелу Ђедовић је навела и неколико пројеката у области енергетике који имају регионални значај, а које Србија реализује уз подршку ЕУ.

"У сектору гаса, најважнији пројекат је изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска, чији завршетак је планиран на јесен ове године и са којим ћемо први пут имати диверсификацију извора, односно приступ другим добављачима гаса. У сектору електроенергетике, Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије је стратешки важан пројекат за подизање енергетске стабилности и сигурности снабдевања наших грађана и привреде, као и за већу интеграцију ОИЕ", рекла је министарка.

Према њеним речима, географски положај Србије је такав да нам омогућава да будемо веза између електроенергетских система у региону Југоисточне Европе, а улагање у енергетску инфраструктуру треба да ојача наше интерне капацитете и да допринесе већој сигурности и стабилности снабдевања, не само у Србији већ и у региону.

Катарина Обрадовић-Јовановић, помоћница министра у Министарству привреде, истакла је главне карактеристике програма.

Максимални износ бесповратних средстава који се може доделити привредном субјекту је 5 милиона динара. 25% инвестиције је покривено грантовима, 70% је зајам или лизинг од финансијских институција, а 5% је сопствено учешће корисника.

"До сада је 716 микро и малих предузећа, предузетника и задруга већ имало користи од овог програма. Неки од артикала купљених кроз ове фондове укључују опрему за производњу, специјализоване делове и алате за машине; соларне биљке; као и грађевинске машине. То чини пословање јачим, конкурентнијим и помаже Србији у целини", изјавио је Мартин Клауке, шеф одељења у Делегацији ЕУ у Србији и задужен за овај програм.

Укупан износ преосталих расположивих средстава је око 1,4 милијарде динара (≈ 11,8 милиона евра).

Укупан буџет за овај двогодишњи програм износи 26 милиона евра, 16 милиона евра из републичког буџета Републике Србије и 10 милиона евра из претприступних фондова ЕУ. Тако су ЕУ и Министарство привреде до сада већ заједнички уложили скоро 14 милиона евра за подстицање развоја предузећа у Србији.

Очекује се да ће нови позив за подношење предлога бити објављен у наредним недељама.