Суша и низак водостај мењају енергетску рачуницу Србије – како сачувати стабилно снабдевање струјом

Помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча" Предраг Шкобаљ каже да су енергетске прилике у Европи озбиљне, али да Србија за сада има стабилно снабдевање електричном енергијом, пре свега захваљујући термокапацитетима на угаљ.

"У овом тренутку Републику Србију спасавају наши термокапацитети на угаљ", наводи Шкобаљ.

Према његовим речима, Србија из угља производи између 65 и 70 одсто електричне енергије, док се остатак углавном обезбеђује из хидропотенцијала. Управо је производња из хидроелектрана тренутно под великим притиском због изузетно ниских водостаја.

Ниски водостаји смањили производњу хидроелектрана

Хидролошка ситуација је, оцењује Шкобаљ, веома лоша, што се директно одражава на производњу хидроелектрана. Посебно је погођен Ђердап, где је производња, према његовој процени, тренутно на свега око 20 одсто расположивог капацитета.

"На Ђердапу је производња тренутно можда на 20 одсто капацитета, али наш термосектор ради, тако да за сада можемо да будемо сигурни и стабилни", каже Шкобаљ.

Мања производња из хидроелектрана тренутно се надокнађује радом термоелектрана, што омогућава да систем одржи стабилност. Међутим, таква ситуација истовремено показује колико је важно да се производња не ослања на ограничен број извора и да се дугорочно развија отпорнији енергетски систем.

Решење је у комбинацији више извора

Управо због тога, ослањање на постојеће термокапацитете није довољно као дугорочно решење. Шкобаљ подсећа да су резерве угља ограничене и да Србија мора постепено да мења структуру производње електричне енергије.

"Најбоље решење је енергетски микс. То је неки пут којим треба да иде и Република Србија", указује он.

Према његовим речима, такав енергетски микс требало би да обухвати нуклеарну енергију, обновљиве изворе и системе за складиштење електричне енергије. Посебно место имају реверзибилне хидроелектране, које могу да складиште енергију и обезбеде додатну производњу када је то потребно.

Међу важнијим пројектима Шкобаљ издваја Бистрицу, чија би оперативна изградња, према његовим речима, требало да почне 2027. године, као и планирани пројекат Ђердап 3.

Реверзибилне хидроелектране могле би да буду посебно значајне са растом удела сунца и ветра у производњи електричне енергије. Када обновљиви извори производе више струје него што је у том тренутку потребно, вишак може да се искористи за складиштење, а енергија потом врати у систем када производња из сунца и ветра опадне.

"Неопходан је енергетски микс да бисмо у будућности били сигурни и стабилни", поручује Шкобаљ.

Нуклеарна енергија поново на столу

У оквиру таквог дугорочног плана, један од потенцијално најзначајнијих извора могла би да буде нуклеарна енергија.

Србија је 2024. године укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, а Шкобаљ очекује да би средином 2027. могла да буде донета одлука о томе да ли ће земља ући у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе.

"Кренули смо тим путем. Очекујемо средином 2027. да би било логично да се донесе одлука да ли улазимо у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе или не", наводи он.

Уколико Србија донесе такву одлуку, Институт "Винча" би, према Шкобаљевој оцени, могао да има значајну улогу у развоју нуклеарног програма.

Шкобаљ очекује да би Србија у наредних петнаестак година могла да има знатно другачију енергетску слику, са реверзибилном хидроелектраном Бистрица, нуклеарним капацитетом и већим уделом обновљивих извора.

Летња потрошња све више личи на зимску

Поред производње, додатни изазов представља и раст потрошње електричне енергије. Све већа употреба клима-уређаја током врелих летњих дана доводи до значајног раста потрошње, па се летњи пикови све више приближавају нивоима карактеристичним за зиму.

"Погледајте сада, клима-уређаји колико раде. Ми досегнемо тај пик потрошње као да је зима", каже Шкобаљ.

Због тога, поред изградње нових производних капацитета, значајну улогу има и повећање енергетске ефикасности. Србија, према његовој оцени, има велики простор за уштеде, посебно у зградарству.

Боља изолација, квалитетнија фасадна столарија и енергетски ефикаснији објекти могли би да смање потрошњу електричне енергије и током зиме и током летњих топлотних таласа, а тиме и притисак на електроенергетски систем.

Енергетика се не планира за две или три године

Сви ти пројекти, указује Шкобаљ, захтевају дугорочно планирање. Велики енергетски објекти захтевају године припреме, изградње и значајна улагања, због чега енергетска политика не може да се планира само за наредну или две године.

Србија зато мора истовремено да развија више извора енергије и да смањује зависност од било ког појединачног извора.

"Енергетска безбедност и стабилност земље је на првом месту. Земља која је енергетски зависна, зависна је у сваком другом елементу", поручује Шкобаљ.

Одговорност државе и грађана

Уз развој производних капацитета, важну улогу има и рационална потрошња. Шкобаљ сматра да грађани могу да допринесу стабилности система одговорнијим коришћењем електричне енергије, али да је пре свега задатак државе да обезбеди довољне производне капацитете, поуздану преносну мрежу и систем способан да одговори на све веће осцилације у производњи и потрошњи.

Србија се тренутно ослања на угаљ како би одржала сигурност снабдевања, али дугорочна енергетска безбедност захтева разноврснији систем — од нуклеарне и хидроенергије до обновљивих извора, складишта енергије и енергетски ефикасније потрошње.