Извор: Танјуг

Ђедовић Хандановић у Букурешту потписала меморандум о РХЕ Ђердап 3

Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић после потписивања меморандума у Букурешту. Председник Владе Румуније Илије Боложан изјавио је да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у Букурешту, са премијером и вршиоцем дужности министра енергетике Илие Боложаном, Меморандум о разумевању о олакшању размене информација у вези са пројектом РХЕ Ђердап 3.

"Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације, а већ смо успоставили заједничке радне групе са румунским партнерима и намеравамо да обезбедимо редовну размену информација", рекла је Ђедовић Хандановић после састанка са Боложаном и потписивања меморандума у Влади Румуније.

Ђедовић Хандановић је истакла да Србија и Румунија имају традиционално одличне односе.

"Велики корак напред у наставку сарадње Србије и Румуније"

Нагласила је да документ који је данас потписаан представља велики корак напред у наставку сарадње Србије и Румуније, која траје више од пет деценија и служи, како је рекла, као важан стуб сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и економије обе земље.

Нагласила је да ће Ђердап 3, ако буде изграђен, постати и највеће складиште електричне енергије у овом делу Европе.

"Из тог разлога, важно је да, кроз активан дијалог са румунском страном, обезбедимо неопходне услове за успешну реализацију пројекта, обезбеђујући благовремену размену информација и координацију свих питања релевантних за реализацију овог стратешки важног пројекта", рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да се пројекат РХЕ Ђердап 3 развија у складу са Споразумом о стратешкој сарадњи у енергетском сектору између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава који је ступио на снагу у марту 2025. године.

Навела је да је у складу са овим споразумом објављен јавни позив за изражавање интересовања за компаније које могу учествовати у пројекту. "Шест компанија је одговорило на позив, а евалуација израза интересовања је тренутно у току и биће завршена у веома кратком року", рекла је министарка.

Истакла је да је да су Србија и Румунија већ започеле ново поглавље билатералне сарадње у енергетском сектору дефинисањем сарадње у области снабдевања природним гасом кроз потписивање Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандума о разумевању између гасних компанија две земље у наредних 12 месеци за завршетак деонице гасовода од Мокрина до румунске границе, дужине 13,1 километар.

"Ово ће повезати Србију са гасним коридором БРУА (Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија), пружајући нашој земљи нову руту снабдевања и веома важну енергетску безбедност. Разговарали смо реконструкцији и поновном пуштању у рад цевовода за нафтне деривате за моторна горива које Румунија и Србија треба да размотре. Наше две земље су већ међусобно повезане путем система за пренос електричне енергије, а ова интерконекција је додатно унапређена завршетком деонице Трансбалканског електроенергетског коридора", рекла је она.

Ђедовић Хандановић је рекла да, поред тога, кроз пројекте Северног коридора планирамо да повећамо капацитет преноса електричне енергије на српско-румунској граници за приближно 500 мегавата.

Боложан: Потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје пројекта

Председник Владе Румуније и вршилац дужности министра енергетике Илије Боложан изјавио је да је сарадња Румуније и Србије у области енергетике од изузетног значаја за обе земље и оценио да Меморандум о разумевању представља оквир за размену информација о пројекту реверзибилне хидроелектране Ђердап 3.

Истакао је да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје тог пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.

"Високе цене енергије погађају компаније, смањују инвестиције и директно или индиректно утичу на трошкове које сноси становништво. Истовремено, потребни су нам капацитети који могу да обезбеде стабилност електроенергетског система када производња варира", рекао је Боложан.

Додао је да је за Румунију важно да развој тог пројекта буде усклађен са радом хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2, да обезбеди заштиту речних подручја у Румунији и Бугарској, као и да узме у обзир пловност Дунава.

Боложан је поручио да Румунија жели додатно да развија сарадњу са Србијом у области енергетике. "Ми смо комшије, имамо заједничку инфраструктуру, заједничке интересе и суочавамо се са истим изазовима. Природно је да заједно пронађемо решења која ће повећати конкурентност и енергетску безбедност", рекао је премијер Румуније.

Читај ми!