Ђуричин: Раст Србије охрабрује, али је економија изложена великим ризицима

Пројекције указују да би српска привреда у наредним годинама могла да расте брже од просека Европске уније и еврозоне, уз успоравање инфлације. Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин оцењује да је раст од 3,5 одсто охрабрујући у садашњим околностима, али и да је економија изложена бројним ризицима. Истиче да ће јавне инвестиције, инфраструктурни и енергетски пројекти остати важни покретачи раста, док би крај године могао да донесе јаче инфлаторне притиске.

Србија је, према процени Међународног монетарног фонда, међу пет најбрже растућих европских економија. До 2031. године, како се истиче, очекује се раст од 3,5 одсто – знатно изнад просека Европске уније и еврозоне – док је инфлација успорила на 2,7 одсто.

Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин каже да се светска, европска и српска економија налазе у тешком периоду, због чега мала и отворена привреда попут српске не може да остане изолована од проблема у окружењу.

"Зато је добро што су наше стопе раста у горњој зони", истиче Ђуричин.

Говорећи о пројекцији да би Србија у наредним годинама могла да расте по стопи од 3,5 одсто, Ђуричин наводи да тај резултат у апсолутном смислу није висок и да се таква динамика сврстава у спор раст.

"Добар раст је пет и више процената, уз инфлацију која је нижа од тога", наглашава саговорник Јутарњем програма.

Према његовим речима, релативна вредност српског привредног раста ипак је охрабрујућа, имајући у виду слабе резултате других економија, али постоји опасност да раст изненада падне испод очекивања.

"Ситуација је генерално добра, али је пуна ризика", напомиње професор Економског факултета.

"Експо је командни брод других пројеката"

На питање шта ће подстицати привреду после изложбе Експо, Ђуричин одговара да су носиоци економске политике одавно препознали значај индустријске политике и државних улагања, пре свега у инфраструктуру.

"Експо је командни брод других инфраструктурних пројеката, јер Србија у капиталне инвестиције улаже више од седам одсто бруто домаћег производа", тврди Ђуричин.

Указује да су јавна улагања посебно значајна у условима пада страних директних инвестиција услед геополитичких околности, док инвестиције домаћих приватних компанија нису довољне да обезбеде високе стопе раста.

"Експо је водећи пројекат који са собом вуче друге инфраструктурне пројекте", сматра саговрник.

Инвестиције будућности

Говорећи о будућим изворима раста, Ђуричин оцењује да после инфраструктурних пројеката следе велика улагања у енергетику, укључујући хидроенергију, биомасу, соларне изворе и ветроелектране.

"Било би веома добро да сви ти пројекти из фазе припреме пређу у фазу реализације", подвлачи Ђуричин.

Као пример обима планираних улагања, процењује да би само реализација пројекта који се односи на биомасу захтевала готово 10 милијарди евра током три године.

"То су инвестиције које су још веће од садашњих инфраструктурних улагања", објашњава професор.

Кредитни рејтинг

На питање да ли је раст заснован на јавним инвестицијама дугорочно одржив, Ђуричин одговара да су државна улагања боља од одсуства инвестиција, иако у почетку оптерећују јавне финансије.

"Средства морате да издвојите из буџета, али и да се придржавате фискалних правила како не бисте пробили ограничења која прати Међународни монетарни фонд", каже Ђуричин.

Истиче да је очување инвестиционог кредитног рејтинга важно зато што непосредно утиче на цену задуживања државе.

"Када имате инвестициони кредитни рејтинг, цена задуживања је нижа, а када га изгубите, она расте због повећаног ризика", наводи Ђуричин.

Наслеђе и инфлација

Говорећи о ниској продуктивности рада у Србији, Ђуричин подсећа да је тај проблем препознат још пре пола века и да је последица ниског нивоа технологије у реалној економији, али и недовољно развијеног људског капитала.

"Укупна факторска продуктивност у Србији је веома ниска", тврди Ђуричин.

Као први корак ка решавању тог проблема, види подизање технолошког нивоа производње, који по правилу захтева и развијеније вештине радника, организације и менаџмента.

"Људски капитал, за разлику од људских ресурса, обухвата све вештине важне за производњу и управљање производњом", објашњава професор.

Оцењује да је Народна банка Србије оправдано предвидела да ће инфлација током прва три квартала остати испод горње границе циљаног коридора од 4,5 одсто.

"Због одложеног ефекта инфлаторних очекивања, последњи квартал ове и први квартал наредне године вероватно ће бити под јачим притиском", закључује Ђуричин.

Гостовање Драгана Ђуричина у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.