Мали: Јавни дуг 43,7 одсто БДП-a, добра фискална политика главни алат у кризним временима

Синиша Мали је истакао да Србија захваљујући фискалној отпорности има резерве од скоро пет милијарди евра на рачуну и да увек може брзо да реагује уколико је то потребно.

"Ако погледате шта се данас дешава у свету, посебно у Европи, не мислим да говоримо о привременој кризи. Говоримо о трајној промени економског окружења. Фискална политика као главни алат који свака влада има је кључни инструмент у решавању свих проблема које таква трајна промена економског окружења носи са собом", рекао је Мали на панелу "Фискална политика и финансирање одрживог развоја" у центру "Сава".

Он тако одговорио на питање да ли Европа улази у нову фазу када би фискална политика требало у суштини трајно да се прилагоди националној безбедности, енергетској отпорности, климатским променама, индустријској конкурентности, све у исто време.

"Будимо само отворени. Говоримо о демографским променама. Говоримо о климатским променама. Говоримо о технолошким иновацијама, вештачкој интелигенцији, изазовима који, иду уз то. Говоримо о геополитичким сукобима, различитим ратовима. Говоримо о регионализацији, а не о глобализацији. Говоримо о енергетској ефикасности и инвестицијама. Знате, читав низ различитих изазова којима се треба бавити истовремено. И као министар финансија не мислим да заправо говоримо само о фискалној политици, као што су дефицити или однос јавног дуга према БДП-у или било шта друго што је важно. Мислим да говоримо о фискалној отпорности", рекао је Мали.

Поручио је да је фискална отпорност инструмент који свака влада треба да има да би се, како је рекао, позабавила свим проблемима и изазовима који су пред нама.

"Ако погледате, на пример, случај Србије, само да вас подсетим, 2020. године, када се догодио ковид, били смо прва земља у континенталној Европи која је обезбедила све четири вакцине нашим грађанима бесплатно. Дакле, брзо смо реаговали, показали отпорност. Истовремено, подржали смо нашу економију милијардама и милијардама евра, тиме штедећи мала предузећа и запосленост. Када се десио сукоб у Украјини 2022. године, поново смо реаговали веома одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, за пословне људе, а такође и за домаћинства, чиме смо поново показали колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању", истакао је Мали.

Значај фискалних резерви

Пре 10, 15 година, јавни дуг Србије је био већи од 60 до 65 одсто бруто домаћег производа.

Сада је испод 45 одсто, напоменуо је регионални представник ММФ-а Себастијан Соса на панелу Фискална политика и финансирање одрживог развоја.

Истиче да друге земље Западног Балкана и ширег региона, а пре свих Црна Гора и Северна Македонија, и даље имају релативно више нивое јавног дуга, од око 60 одсто бруто домаћег производа.

Себастијан Соса указао је да су фискалне резерве битне како би држава могла да подржи домаћинства и привреду онда када економију погоди шок.

"Знам да је тешко спровести циљане мере, али неке земље су то успеле. Ослањале су се на постојеће јаке системе социјалне помоћи. Дале су једнократну помоћ онима са најнижим примањима и малим и средњим предузећима", указао је Соса.

Геополитичке тензије и економске интеракције

О новом економском поретку, своје ставове супротставили су главни амерички и главни кинески економиста.

Дани Родрик, професор на Универзитету Харвард, сматра да лош сценарио води у повратак у међуратни период, односно колапс трговине.

"Ружан сценарио је онај у којем имамо све више геополитичких тензија широм света. То доминира у размишљањима креатора политике о светској економији. С друге стране, ми економисти увек размишљамо о добицима од трговине као о позитивном збиру. Геополитика је увек нулти збир. Све што ја добијем, неко други губи и обрнуто. Ако геополитика постане доминантан оквир, онда економска интеракција постаје оружје", упозорава Родрик.

Напомиње да постоји и "добар" сценарио, што је повратак духу бретонвудске ере, где је постојало много уравнотеженије разумевање приоритета у економском развоју.

Ривалство САД и Кина – шта је коме јача страна

Када је реч о Кини, професор Џастин Јифу Лин истиче да многи људи ту земљу гледају само кроз извоз, али заборављају да је она уједно и највеће тржиште за увоз.

На питање да ли Кина види себе као конкурента САД-у и колика је вероватноћа да их престигну, Јифу Лин каже да Кина предњачи у радно интензивним индустријама у односу на Америку.

"САД имају предност у технолошки и капитално интензивним секторима, док Кина има предност у радно интензивним секторима. Због тога Кина жели да увози таква добра, али због великог ривалства, САД не желе да извозе одређене производе и услуге у Кину, па Кина мора да развија те области сама", објаснио је Јифу Лин.

Када је реч о малим и средњим земљама, економисти сматрају да оне имају веома велику улогу – било да су то Бразил, Индонезија, Јужна Африка или Индија. Ипак, сматрају да те земље нису нужно кооперативне, већ више имају на уму сопствени интерес.