Завршница преговора или губитак стрпљења – шта чека НИС после 1. јула

Америчка Канцеларија за контролу стране имовине ОФАК продужила је оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије до 1. јула. Лиценца омогућава НИС-у наставак рада, односно прераду сирове нафте.

Преговори Владе Србије и мађарског МОЛ-а окончани су јуче потписивањем акционарског уговора о даљем управљању НИС-ом. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић поручује да ће споразум, у случају купопродаје НИС-а, омогућити даљи развој ове компаније, снабдевање српског тржишта и рад Рафинерије у Панчеву. 

Мијушковић: Србија је испунила свој део посла

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић оценио је за РТС да је држава урадила све што је у овом тренутку било могуће, али да кључни део преговора тек предстоји.

"С наше стране, ми смо урадили све што је могуће. Значи, овај део везан за договор између МОЛ-а и српског дела је решен, али то не значи да је цело питање готово“, рекао је Мијушковић, гостујући у Јутарњем програму.

Како је навео, остаје да се постигне договор на релацији "Гаспром“ – МОЛ, без чега није могуће говорити о коначном решењу.

Указао је и на то да све краћа продужења лиценце могу да значе да су преговори у завршној фази, али и да америчка страна постепено губи стрпљење.

"Сваког пута када се то догађало, претпостављам да су постојале јасне гаранције зашто је дато то продужење. Сад видимо да је то све краће и краће, што или говори о томе да су преговори у завршној фази, а надам се да јесу, или о томе да америчка страна полако почиње да губи стрпљење“, навео је Мијушковић.

Додатних пет одсто доноси право вета

Једна од важних ставки постигнутог споразума односи се на могућност да Србија стекне додатних пет одсто удела у НИС-у.

Према речима Мијушковића, то не значи стицање већинског власништва, али држави обезбеђује значајан механизам заштите интереса.

"Ви са додатних пет посто нисте, наравно, и даље већински власник, али добијате могућност вета, да тако кажемо, на неке негативне потенцијалне одлуке које би се односиле на компанију, а које не би биле у интересу Србије", рекао је Мијушковић.

Он је објаснио да би на тај начин било онемогућено мењање основне делатности компаније или продаја кључних делова имовине без сагласности српске стране.

"Штите се кључни интереси, а то је да основна делатност за коју фирма постоји наставља да постоји“, истакао је Мијушковић.

Очување рафинерије и радних места као црвена линија

Посебно важним оценио је очување рада Рафинерије нафте у Панчеву и постојећег броја запослених.

Како је навео, потенцијални нови власник могао би да преиспитује економску оправданост рада више рафинерија на релативно малом тржишту, због чега је Србија инсистирала на гаранцијама за наставак рада постројења.

"За нашу страну то је заиста била црвена линија, односно неопходност, јер чим имате велики број радних места, ту је пута број чланова породице. Било је важно да се на неки начин обезбеди стабилност“, рекао је Мијушковић.

Обреновић: Геополитика значајно утиче на решење

Др Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука у Београду указао је да су се околности у којима се воде преговори значајно промениле од њиховог почетка.

Професор Обреновић наводи да руска страна нема интерес да процес брзо оконча и подсећа да се од 19. јануара, када је постигнут обавезујући начелни споразум о будућем купопродајном уговору, "нисмо одмакли“.

Према његовим речима, рат у Украјини, санкције Русији и нови односи великих сила утицали су и на приступ америчке администрације руским енергетским компанијама.

"Динамика је дефинитивно утицала на поступање америчке администрације када је реч о санкционисању руских енергетских компанија и извесне дозе флексибилности коју је показала“, оценио је Обреновић.

Он је подсетио да би евентуалне последице санкција највише осетила Србија, као земља која није директно укључена у сукоб у Украјини.

"Не треба изгубити из вида да је реч о српској компанији, дакле, без обзира на власништво, која послује на нашој територији, на нашем тржишту“, навео је Обреновић.

Више сценарија на столу после 1. јула

Говорећи о могућим исходима уколико договор не буде постигнут до истека актуелне лиценце, саговорници су навели да постоји више сценарија.

Мијушковић је поручио да је најбоље решење постизање договора између МОЛ-а и руске стране, уз очување свих договорених механизама заштите српских интереса.

Обреновић је, међутим, указао да се не могу искључити ни друга решења.

"Друга опција јесте ако Руси се не сагласе ни с тим, дакле, не желе да продају, модели који нису баш пријатељски, а опет одржавају сигурност снабдевања попут принудне управе или нечега што би водило даљем функционисању Нафтне индустрије Србије“, рекао је Обреновић.

Ипак, додао је да му се највероватнијим чини ново временски ограничено решење, јер ни ОФАК-у, како је оценио, није у интересу да буде угрожена енергетска безбедност Србије.

Професори Мијушковић и Обреновић сагласили су се да су наредне недеље кључне за будућност НИС-а и да ће од исхода разговора између свих укључених страна зависити да ли ће бити пронађено трајно решење за власничку структуру компаније.