Извор: РТС

Електрична возила и пракса мајстора у Србији - најчешћи кварови и најскупље поправке

Турбуленције око цена нафтних деривата све више возача у свету опредељују за куповину електричних возила. Тај тренд, додуше далеко скромнији, бележи и Србија. Кључна недоумица и даље је: колико је ова инвестиција исплатива. За сервисере нема дилеме: редовно одржавање е-возила је и до 80 процената јефтиније од возила са бензинским или дизел моторима. Истовремено, најкомпликованије поправке у Србији су од 100.000 до милион динара.

"Право је време за куповину електричних возила", поручују из Њујорк тајмса ("The New York Times) објашњавајући да је за то заслужно тржиште на коме се сада могу купити аутомобили домета 400 километара за мање од 40.000 долара. Истовремено, аутори тврде да ће ускоро појефтинити и цена половних возила.

У Европи је слична ситуација.

Према подацима Европског удружења произвођача аутомобила, електрична возила (ЕВ) у Европској унији чине око 18,8 одсто нових регистрација.

Највеће тржиште је Немачка. Италија бележи значајан пораст за чак 29,5 процената, а Шпанија са - 13,4 одсто више регистрованих електричних аутомобила.

Студија Асоцијације немачких осигуривача (ГДВ) показује да је почетком прошле године у овој земљи регистровано 1,65 милиона е-возила - пет пута више него 2021.

На продају није пуно утицао податак из ове анализе да су трошкови поправке ЕВ и даље за 15 до 20 одсто скупљи од оних на "обичним" возилима.

Анализирајући податке сакупљене од сервисера у периоду од 2021. до 2023. ГДВ наводи да су најчешћи кварови софтверске грешке, инфотејнмент системи, осветљење и електрични системи, кочнице...

У Србији овакво истраживање још не постоји зато што је и број е-возила, у односу на европски просек - симболичан.

Према подацима МУП Србије почетком ове године регистровано је 7.155 возила на електрични погон, односно 55.184 тзв. хибридних возила.

Из фирми које се баве продајом половних возила наводе да криза око нафте није повећала потражњу за аутомобилима на струју.

До 80 одсто јефтиније одржавање

Досадашња искуства мајстора у Србији показују да су електрична возила без дилеме исплатљивија.

"Редовно одржавање електричних возила је и до 80 процената јефтиније од редовног одржавања возила са бензинским или дизел моторима. Ако се томе придода да је код електричних возила значајно смањена потрошња елемената кочионог система, уштеда у одржавању је још већа", истиче у разговору за Интернет портал Урош Митровић, сертификовани тренер једног од значајнијих увозника електричних возила у Србији - Делта ауто групе.

Да би то и пластично дочарао нуди пример модела лаког комерцијалног возила бренда Фаризон који ова компанија заступа.

"Фаризон возила, у зависности од режима и оптерећења, на 100 км вожње троше индустријске струје за максимално 400 динара, док код сличних дизел возила тај трошак горива за 100 км вожње иде сада и до 2.500 - 3.000 динара. Дакле разлика у трошку је од пет до седам пута. Лако се може израчунати да на већим километражама то значи уштеде које могу бити и веће од саме цене возила. Уз то, ту су и нижи трошкови и једноставније одржавање, мање времена у сервисима, дужи гарантни рокови и све оно што је кључно за компаније које зависе од ефикасне логистике", каже Митровић.

Најчешћи кварови код е-возила

Када је реч о кваровима, овај сервисер каже да они најчешћи "нису једноставни за једнозначно дефинисање", али и да су генерално ретки.

"У пракси се најчешће односе на управљачку јединицу батерије (СМЕ/БМС) и компоненте високог напона, попут контаката, али то у великој мери зависи од конкретног техничког решења и концепта возила. У одређеним случајевима, изазов може представљати и систем термалног менаџмента, на пример компресор клима уређаја који је у случају е-возила високонапонска компонента. Ипак, кварови су генерално ретки, а када се појаве, најчешће су повезани са системом управљања батеријом", објашњава Митровић.

Отуда не може да генерализује цену поправке на електричним возилима јер она зависи од конструкције возила и система електропогона.

"Генерално су најскупљи радови на самим батеријама и њеним елементима. У зависности од потребних радова, цена може варирати од 100.000 па и до значајно више од 1.000.000 динара", наводи овај сервисер.

Поправке од 200 до 15.000 евра

У студији Асоцијације немачких осигуривача (ГДВ) најчешћи кварови због којих електрична возила не пролазе технички преглед су повезана са осветљењем и електричним системима.

Поправка ових кварова у Немачкој кошта од 200 до 600 евра.

Проблем са кочницама је нешто скупљи и мајстори наплаћују од 300 до 800 евра.

За власнике је и даље ноћна мора квар батерија јер се цене оправке или замене крећу од 5.000 до 15.000 евра.

Читај ми!