Професор Савић о лекцијама из Давоса: Европа има најслабију економску карту, не зна се ко пије а ко плаћа

Амерички председник Доналд Трамп претворио је Светски економски форум у Давосу у свој шоу. Скуп на којем финансијска елита сваке године расправља о правцима економског развоја света постао је самит за преговоре о Гренланду, на којем је у последњем тренутку избегнут економски рат, па можда чак и војна конфронтација између САД и Европе.

А нико није сигуран да ли су тај економски рат и распад трансатлантског савезништва трајно отклоњена опасност или су само привремено одложени.

Ако се, као што то многи оцењују, распада међународни политички поредак, шта ће се десити са светском економијом, какве ће ударе претрпети Европа и, заједно с њом, Србија?

Професор на Економском факултету Љубодраг Савић оценио је да поруке овогодишњег Давоса не доносе ништа суштински ново, али да су први пут толико отворено оголиле односе међу најмоћнијим актерима светске економије.

"Увек је, када је економија у питању, битка између великих земаља или блокова да владају економским простором – тржиштима, новим технологијама и што већим делом економског колача. Ту нема ничег необичног", наглашава Савић.

Сматра да је специфичност овогодишњег Давоса у томе што су на површину изашле дубоке пукотине унутар западног блока.

Европа без јасних адута

Према његовим речима, Запад више није јединствен, а односи између Сједињених Америчких Држава и Европске уније све су сложенији. Док САД, како каже, и даље располажу најјачим политичким картама, Кина се профилисала као озбиљан и изузетно конкурентан економски играч, док Европска унија остаје без јасних адута.

"Европа има слабу економску карту, Не економија, не потенцијали, не добре компаније, него то што се не зна ко пије, а ко плаћа, ко управља Европском унијом. Имате невероватну поделу у Европској унији и недостатак јасног лидерства", упозорава професор Савић.

Посебно истиче да је европска економија изгубила предност коју је имала у претходним деценијама глобализације, када је користила јефтине компоненте из Кине и на томе градила снажну индустрију. Данас је, како каже, ситуација обрнута – Кина више не нуди само јефтину радну снагу, већ производи квалитетне и конкурентне финалне производе, укључујући и аутомобиле.

"Данас Кина не конкурише само јефтиним деловима, него врло квалитетним и јефтинијим производима. То најбоље показује где се Европска унија тренутно налази“, каже Савић.

Проблеми у немачкој економији се преливају и на Србију

Говорећи о последицама по Србију, професор наглашава да је домаћа економија снажно ослоњена на Европску унију, пре свега на Немачку као најважнијег трговинског и инвестиционог партнера.

Проблеми у немачкој економији, упозорава, директно се преливају и на Србију – кроз извоз, стране инвестиције и дознаке из дијаспоре.

"Наравно нама је у интересу да се Европа опорави. Они су наше непосредно окружење, Америка далеко. Европи  треба добро руководство, кредибилно. Њој треба добар план. Мора се враћати ка старој индустријализацији. Тад је Европа била најјача у свету”, рекао је професор Савић.

Нада се да је Европа научила лекцију и истиче да мора поново да се врати оно што је била некад најважнија карта, та најјача карта Европске уније, а то је јака индустрија.

Србија на европском путу, али и са новим партнерима

Професор Савић истиче да Србија, иако остаје чврсто на путу ка Европској унији, мора да активно тражи нове партнере како би обезбедила стабилан економски раст и развој.

Као значајну позитивну околност, он види постојање добрих споразума са Кином, који омогућавају отворена врата за нашу земљу на том великом тржишту.

"Нећемо одустати од Европске уније, она нам је најближа, али Србија мора да настави са јачањем сарадње и са другим партнерима. Срећна околност за нас је што имамо веома добар споразум са Кином, што нам омогућава да имамо 'отворена врата'. То је велика предност", каже Савић.

Према његовим речима, Србија мора да уђе у процес реиндустријализације и фокусира се на квалитетне прехрамбене производе.

"Имамо богом дану климу и поднебље за развој пољопривреде. То не може свака земља, не само у нашем окружењу, већ ни у Европи. Србија има велики потенцијал у аграру, а то је нешто што треба максимално искористити", рекао је професор Савић.

Он додаје да Србија мора да уложи напор у развој домаће индустрије, великих фабрика и брендова који ће бити препознати на светском тржишту.

За Србију, како каже, то је једини прави пут ка будућем економском просперитету.

"Ако не почнемо да се окрећемо развоју домаће индустрије и ако не изградимо фабрике које ће производити препознатљиве производе, Србији се не пишу лепи дани. Једини начин да напредујемо је да уђемо у развој индустрије, с фокусом на висококвалитетне и глобално конкурентне производе“, закључује Савић.