Пут до трећине власништва у НИС-у - зашто Србија купује акције од МОЛ-а, а не од Руса

Србија очекује одговор америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) о продужењу оперативне лиценце за Нафтну индустрију Србије и одобрењу купопродаје којом би већински удео руског "Гаспромњефта“ прешао у руке мађарског МОЛ-а.

Ако сагласност буде добијена, НИС би могао да добије новог већинског власника до средине марта, поручио је председник Вучић из Давоса. Према писму о намерама које су потписали МОЛ и "Гаспромњефт“, мађарска компанија планира да купи 56,15 одсто НИС-а.

О томе како би могла да изгледа власничка структура и ко би управљао компанијом кључном за енергетику Србије, говорио је брокер Бранислав Јоргић.

Шта тражи ОФАК: два кључна услова

"Имате два основна услова. Прво да руско власништво буде сведено на нулу у НИС-у, и друго је да средства која буду исплаћена по основу купопродајног уговора не буду доступна руској страни“, навео је Јоргић.

Према његовим речима, ОФАК ће наставити да прати све елементе уговора и пословања НИС-а и након потписивања купопродаје.

"Уобичајено је да се средства исплаћују на такозвани "еscrow" рачун. Та средства се неће моћи користити док се не добије коначна сагласност ОФАК-а да се могу користити“, рекао је Јоргић.

Србија изнад једне трећине – значајан праг

План је да Србија од МОЛ-а откупи пет процената акција и повећа свој удео на више од 34 одсто.

"То је битно зато што одлуке које се доносе двотрећинском већином неће моћи да буду донете без сагласности Србије“, истакао је Јоргић.

На питање има ли пословне логике то што Србији није омогућено да проценат купи директно од "Гаспромњефта“, већ од МОЛ-а, Јоргић је рекао да су то односи Русије, МОЛ-а, а вероватно и америчка страна има утицај. Према његовим речима, нама је битан коначан резултат на крају, а како се до њега дође, то је ствар технике.

АДНОК у управљању, али са мањинским уделом

Према најавама, МОЛ и компанија АДНОК из Уједињених Арапских Емирата могли би да формирају заједничко предузеће које би управљало НИС-ом, при чему би АДНОК имао мањински удео.

"То значи да би та компанија учествовала у управљању већинским делом, а унутар те компаније би се појавио и АДНОК са мањинским власништвом“, објаснио је Јоргић, додајући да је могућ шири стратешки договор МОЛ-а и АДНОК-а о наступу на европском тржишту.

Обавеза понуде за мале акционаре

Јоргић је подсетио да је НИС берзанска компанија и да, по Закону о преузимању акционарских друштава, купац који стекне више од 25 одсто акција мора да упути понуду за преузимање и малим акционарима.

"Могуће је да се међудржавним споразумом регулише да таква понуда буде искључена, али би у том случају морао да се донесе и посебан закон“, навео је он.

Колико вреди руски пакет акција

Према Јоргићевој процени, књиговодствена вредност НИС-а износила је 3,3 милијарде евра на крају 2023. године, што би значило да 56,15 одсто удела вреди око 1,85 милијарди евра.

"По мом мишљењу, цена ће се кретати око 1,8 милијарди евра, плус-минус 100 до 200 милиона евра“, рекао је Јоргић.

Судбина рафинерије у Панчеву

Једно од кључних питања је и будућност рафинерије у Панчеву.

"НИС је изванредно вертикално организована компанија. Искључити рафинерију значило би као да убијате вола за кило меса“, истакао је Јоргић.

Према његовим речима, међудржавни споразум није довољна гаранција да рафинерија неће бити затворена и да би требало правно обавезујућим документом регулисати права и обавезе МОЛ-а и Србије.

Петрохемија као потенцијални адут

Јоргић је навео да у пакет који МОЛ купује улазе и рафинерија, налазишта, експлоатација и друге компаније у оквиру НИС-а, укључујући ХИП Петрохемију.

"АДНОК је заинтересован за развој области којом се бави Петрохемија, тако да није искључено да то буде предмет посебног договора“, рекао је он.

Рок до 24. марта

Према најавама, коначни купопродајни уговор требало би да буде потписан средином или крајем марта.

"Имамо рок 24. март. До тог рока би требало да се све регулише, у супротном биће проблема“, упозорио је Јоргић.