ЕУ, највећи донатор у Србији – милијарде евра из ИПА фондова за инфраструктуру и енергетску безбедност

Србија и Европска унија сарађују интензивније него икада раније кроз пројекте и програме који обухватају готово све секторе. Напредак Србије у европским интеграцијама мери се комбинацијом спроведених реформи и подршке из европских фондова.

"У периоду од 2008. године, од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, то је око три буџета ЕУ. Врло грубо, износ и обим средстава за Србију је око 4,5 милијарди евра. ЕУ предњачи у односу на све друге донаторе и партнере који су подржавали Србију у претходним деценијама", указује Ана Илић из НАЛЕД-а.

Подршка развоју економије и инфраструктуре огледа се кроз улагања у хиљаде пројеката који утичу на економију, инфраструктуру и стабилност целог региона.

Инвестирање у пругу Ниш-Београд

Једна од највећих и најзначајнијих појединачних инвестиција на Западном Балкану, за коју су средства издвојили порески обвезници ЕУ, налази се у Србији.

"Реч је о инвестирању у железничку пругу Ниш–Београд. Опредељено је 600 милиона евра из ИПА средстава и зајмова Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Укупан износ је био 2,2 милијарде евра. То је улагање у Коридор 10 који повезује Аустрију и Грчку и важан је за Србију и цео регион", истиче Мауро ди Вероли, шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији.

Према његовим речима, по реализацији пројекта скратиће се време путовања за половину, а том трасом годишње путује 9,3 милиона путника и превезе се 9,4 милиона тона робе.

Највећи извор подршке стиже из европских ИПА фондова. Новац се најчешће користи за обнову школа, болница, установа културе и спортских објеката.

"У периоду од 2007. до 2013. године из ИПА фондова уложено је милијарду и по евра у Србију. Од 2014. до 2020. повећан је износ и укупно је било издвојено 1,7 милијарди евра. У садашњем вишегодишњем циклусу финансирања, који покрива период до 2027. године, планирано је још више: укупно 2,2 милијарде евра", каже Вероли.

Диверзификација као приоритет

У времену када је енергетска безбедност императив, изградња инфраструктуре потребне за диверзификацију извора снабдевања постављена је као приоритет.

Такав пројекат је и гасни интерконектор са Бугарском, вредан више од 94 милиона евра, чију је реализацију Европска унија подржала са више од половине тог износа, бесповратно.

"Стратешки најзначајније за Србију, цео регион и Европу јесте што се кроз пројекат обезбеђује диверзификација снабдевања гасом. Пројекат је од финансијског и стратешког значаја", напомиње Ана Илић из НАЛЕД-а.

Мауро ди Вероли истиче да је диверзификација набавке гаса од различитих добављача питање енергетске безбедности, те да интерконектор са Бугарском, чланицом Европске уније, ту могућност пружа и Србији.

Најбољи пример да спровођење реформи има своју награду јесте и План раста за Западни Балкан. Нова средства стижу по учинку, са циљем да кроз реформе и финансијску подршку Србија постане равноправна чланица европске породице.