Марковић: Важно да НИС добије лиценцу да не би стала Рафинерија; најбољи партнери су највеће нафтне компаније

Дан пошто су власти у Србији саопштиле да су руски власници прихватили да продају свој већински удео од 56,15 одсто, председник Александар Вучић је објаснио да Београд не може да инсистира на праву прече куповине и да је упознат са тим да постоје три партнера са којима Руси преговарају о НИС-у. 

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је да позитивна одлука Вашингтона зависи од става америчке администрације.

"До сада смо имали доста одлагања, скоро девет месеци, и бојим се да је сада другачија стратегија америчке администрације. Уколико је НИС понудио велики корак и образложио да је близу потписивања уговора, онда можемо да очекујемо евентуално продужење. Међутим, како ствари стоје, можда тог продужења и неће бити“, навео је Марковић.

Зашто је важно да НИС добије лиценцу за наставак рада

Марковић каже да је важно да НИС што пре добије лиценцу како не би стала Рафинерија у Панчеву.

"Када Рафинерија стане, потребно је извесно време да се поново покрене производња. Ако НИС не добије продужење, то је сигнал да постоји претња секундарним санкцијама", каже Марковић.

То је, како наводи, сигнал банкама да престану да сарађују са НИС-ом, што компанију доводи у много тежу ситуацију.

"Ако дође до блокаде рачуна, не можемо рачунати на малопродајну мрежу НИС-а. Иако има довољно деривата у резерви, могу се јавити проблеми – биће неопходно да се они дистрибуирају преко других пумпи, што може довести до повећане гужве у набавци горива и отежаног снабдевања", додаје Марковић.

Преговори о изласку руског власништва

НИС је прошле седмице од америчке администрације добио дозволу за преговоре о изласку руског власништва из компаније, која важи до 13. фебруара.

"Та лиценца даје могућност НИС-у да преговара и поручује да, ако у року од три месеца дође до конкретних договора, биће могуће прибавити и лиценцу ОФАК-а како би се такав уговор потписао и трансакција реализовала. Да ли ће то бити преко наменског рачуна, да ли ће се чекати да се санкције против Русије укину, или ће бити могућа нека директна плаћања – није јасно, то зависи од става ОФАК-а, који држи конце", објашњава Марковић.

Нови партнер у НИС-у, ко ће заменити Русе

У јавности се већ месецима спекулише о томе ко би могао да купи НИС. Најчешће се помиње мађарски МОЛ, затим "Бритиш петролеум", аустријски ОМВ, грчке компаније, као и једна арапска компанија из Абу Дабија.

"Ако гледамо све те компаније које су се помињале, најбољи избор су највеће компаније, оне са највећим прометом и које могу најбоље да послују са НИС-ом. Од ових које су се спомињале, АДНОК је у првом реду – компанија са више од 400 милијарди долара прихода годишње на светском нивоу. И остале компаније би биле добри партнери за НИС", каже Марковић.

Питање је, како додаје, да ли смо уопште на трагу тих компанија и да ли су оне заинтересоване, па је незахвално превише спекулисати о томе.

Мале пумпе и добављачи зависе од НИС-а

НИС је снабдевач и других компанија које послују на нашем тржишту.

"Ако се не нађе решење, то би отежало снабдевање. Мале пумпе и добављачи зависе од НИС-а. Уколико им НИС не испоручује нафтне деривате, биће им тешко да се преоријентишу и пронађу другог добављача. Неки ће можда морати да затворе своје пословање, а постоји и опасност за мале добављаче", закључује Марковић.

О "Лукоилу" и ОФАК-у

Приближава се и рок за решавање питања "Лукоила", а стигло је и упозорење ОФАК-а да се не сме предузимати ништа, нити се може извршити продаја "Лукоилове" стране имовине без њиховог одобрења.

"Чак и уговори морају садржати клаузуле да ће бити одобрени уколико ОФАК дâ зелено светло, те да ће тек тада имати правно дејство и ступити на снагу. Такође, све трансакције које се приликом те продаје обављају морају бити одобрене од ОФАК-а. Исто ово важи и за случај НИС-а", напоменуо је Марковић.

Последице на БДП и инфлацију

Ситуација у читавој Европи када је реч о снабдевању може бити угрожена, посебно у региону и у земљама које имају руске нафтне компаније.

"То може имати директне последице и на пад БДП-а у Европи и на повећање инфлације услед тих проблема. Наиме, и Међународна агенција за енергетику је у својим 'погледима' за 2026. изнела одређене процене. Имамо и једну парадоксалну ситуацију – цена нафте на тржишту пада, али цена деривата расте. Проблем је у рафинеријском бизнису, а рафинеријске марже су на двогодишњем максимуму", истакао је Марковић.