Топлица Спасојевић: Држава може да доскочи високим маржама, акценат ставити на "мале мраве" у привреди

Немачка, кључна држава Европске уније, већ је у рецесији, а и остале чланице су на прагу великих економских проблема. Светска економска криза, ратови у Гази и Украјини, америчке царине налажу и нове економске мере у Србији.

Председник Александар Вучић економске мере најављује од јесени. Међу њима ће бити и ограничавање трговинских маржи, како би се смањиле цене прехрамбених производа, 15 до 20 одсто.

Топлица Спасојевић, члан Председништва Савеза економиста Србије, рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да није лак задатак доскочити високим маржама јер имамо ниво цена који је скоро 95 одсто европских цена у нашим продавницама, иако су трошкови манипулације рада, струје, воде, грејања много нижи него у Европи.

"На неки начин су се наши дистрибутери и малопродавци навикли на те више цене и тако настављају да раде. Сигурно да можемо да учинимо нешто на најважнијим производима за становништво и да се ограниче марже“, напомиње Спасојевић.

Наводи пример фармацеутике где су ограничене марже за највећи број производа на 10 одсто и то функционише годинама и то је, како каже, један од начина.

"Други је да се стимулацијом и претњама сведу на ниво који је примерен нашим економским условима. Мислим да ће већина партнера са којима сарађујемо направити неке уступке и да је то могуће“, навео је Спасојевић.

"Шест највећих малопродаваца има око четири и по милијарде – морамо да будемо поштени, њихове марже износе од два и по до пет одсто. Прошле године су зарадили чистог профита око 300 милиона евра, у односу на тај промет то није великим профит, али је стабилан. Могли би да жртвују део профита, могли би да направе одређене уштеде“, каже Спасојевић.

Опирање трговинских ланаца

Спасојевић каже да трговински ланци неће бити најзадовољнији таквим акцијама, али сматра да има простора за деловање и код њих и од стране државе.

"Држава има инструменте којима може да утиче, а то су стимулације, дестимулације, убрзавање издавања дозвола за инвестирање јер многи ланци хоће да се шире, а са друге стране, можете да их успоравате, тако да један коректан дијалог може да доведе до снижења пре свега основних животних намирница и оних које потичу из Србије. Нема потребе да се марже постављају на 40 одсто, то може да буде и много ниже, јер су транспортни трошкови нижи и манипулација је много нижа него за неке производе који се увозе из Јужне Америке или Аустралије“, објаснио је Спасојевић.

Краткорочна мера помоћи становништву 

Један од разлога што се разговара о оваквим стварима је то што је предикција раста БДП-а пала са четири на три одсто, што је и даље солидно, али су стране директне инвестиције ове године можда пале и за половину у односу на претходних пет година, рекао је гост Дневника.

"Видећемо да ли ће то да се надокнади до краја године, али на то утичу светска економска и политичка ситуација. Имамо и својих интерних политичких ситуација које утичу, али пад промета од три одсто ПДВ-а сигурно је знак да треба нешто предузети", истиче Спасојевић.

Ова такозвана хеликоптер-мера од 10.000 до 20.000 динара за сваког становника у Србији сигурно ће допринети томе. Од 1. јануара предвиђено је и повећање плата и пензија, што ће утицати на повећање обима потрошње, а самим тим и на већи ПДВ и боље перформансе предузећа у Србији, истиче Спасојевић.

Дугорочне мере за привреду

Сматра да нам недостаје дугорочна мера за привреду.

Подсећа да Србија има око 400.000 регистрованих предузећа, свега 4.000 су велика предузећа. Међутим, 396.000 су као "мали мрави" који раде и допринесе БДП-у и запошљавању.

"Време је да се позабавимо њима. Та мала и средња предузећа су наша будућност, ту се запошљавају деца власника и нема притиска на друге фирме“, додаје Спасојевић.

Наводи мере преко Фонда за развој и домаћих банака, а вероватно ће се и стране банке укључити у поспешивање раста. Банке имају 50 милијарди у свом портфолију, од чега 25 милијарди пласирају у привреду, а 15 милијарди становништву, пола од тога су стамбени кредити – 7,5 милијарди, и ту има простора за смањење, објаснио је Спасојевић.

Смањивање каматних стопа

Спасојевић каже да су се смањили ризици за банке, НПЛ – ненаплатива потраживања – у привреди су три одсто, као и код становништва, што значи да 97 одсто свих плаћа на време и уредно измирује своје обавезе.

"Курс је стабилан. Време је да банке смање своје каматне стопе, неке су то почеле да раде на добровољној бази, али двадесетак банака које су направиле прошле године 1,2 милијарде добити, могле би да то поделе са становништвом ако желе да имају дугорочно стабилан извор прихода и дугорочну сигурност", закључио је Спасојевић.