среда, 26.03.2025, 20:10 -> 20:53
Нова етапа глобалне трке за стратешким сировинама – од Гренланда до Украјине
Европска унија одабрала је 47 стратешких пројеката за повећање сопствене производње критичних сировина, вредности 22,5 милијарди евра. Локације те прве групе изабраних пројеката су на територији Европске уније, а касније ће се одлучивати и о пројектима у другим земљама, међу којима је и Рио Тинтов пројекат "Јадар" у Србији. То је корак ка циљу који је Брисел поставио до краја деценије: да чланице саме ископавају 10 одсто својих потреба за критичним сировинама, 40 одсто прерађују и 25 одсто рециклирају.
Од 47 нових стратешких пројеката – 25 је за експлоатацију ретких сировина, од којих 18 за литијум, а остало су пројекти за прераду и рециклажу. Биће реализовани у Белгији, Француској, Италији, Немачкој, Шпанији, Естонији, Чешкој, Грчкој, Шведској, Финској, Португалији, Пољској и Румунији.
Тих 13 чланица Уније имају обавезу да инвеститорима убрзају издавање дозвола за рударење у року до 27 месеци, а за рециклажу и прераду 15 месеци.
Извршни потпредседник Комисије за просперитет и индустријску стратегију Стефан Сежурне напомиње да је оцењено да одабрани пројекти довољно брзо могу да постану одрживи.
"Они морају имати прекограничне реперкусије и опслуживати неколико европских земаља, а не само ону у којој се пројекат налази. Они су такође неопходни за декарбонизацију нашег континента. Али Европа тренутно зависи од трећих земаља за многе сировине које су јој најпотребније. Морамо повећати сопствену производњу и направити залихе", истакао је Сежурне.
Убрзањем реализације пројеката екплоатације и прераде ретких сировина, Европска унија, као и Сједињене Државе, покушава да се ослободи увозне зависности, пре свега од Кине.
Трамп не одустаје од рудног богатства Украјине
Амерички председник бацио је око на 22 украјинска налазишта, која чине око пет одсто светских минералних ресурса.
Иако је пре месец дана први покушај Вашингтона и Кијева да склопе споразум о критичним сировинама пропао, председник Трамп од њих не одустаје – жели да их осигура за своју земљу.
Џули Мишел Клингер, географкиња и сарадница Института за хуманистичке студије у Бечу, подсећа да је у другој половини 20. и првој 21. века та производња напустила Запад и концентрисала се у Кини.
"Током протекле деценије, постојали су опсежни заједнички напори да се обнови рударење ретких сировина у Сједињеним Државама, у Канади, Аустралији и на многим другим местима. А потребно је много да се заостатак надокнади. Ту су важне две ствари – стабилно и поуздано снабдевање на глобалном нивоу, али имате и геополитичку димензију, која је означена као борба за оно што се назива ретким“, напомиње Клингерова.
И Европска унија и Сједињене Државе теже да заокруже читав ланац – од сировине до готовог производа и рециклаже.
То не чуди, јер су ретке сировине кључне за производњу батерија, развој вештачке интелигенције и одбрамбену индустрију.
Ледено острво као врућа геополитичка тема
Стручњаци подвлаче да су и налазишта ретких минерала и руда, посебно никла и литијума, главни разлог и Трампове велике заинтересованости за Гренланд.
"За сада знамо да је Гренланд такође веома богат. Али рударење још није почело, јер влада на Гренланду оклева у вези са тим, зато што види не само економске потенцијале већ и ризике за своју животну средину. То је слична расправа као у Украјини, али без рата. Главно питање је ко ће први добити приступ и копати", истиче др Јакоб Кулик, немачки политичар и стручњак за геополитику, критичне минерале и спољну политику.
Извесно је – светска трка за стратешким сировинама је почела. Прва етапа су украјинска налазишта и само је питање ко ће први потписати. Амерички председник најављује да ће други покушај склапања споразума са Кијевом уследити брзо.
Споразум Украјини који би, кажу, био на обострану корист, нуди и Европска унија.
