Бесплатна анализа земљишта уместо бацања ђубрива "отприлике" – мањи трошкови и већи принос

Док своди рачуне о прошлогодишњој производњи, пољопривредник Станислав Сележан из Зрењанина, каже да је пре неколико година радио анализу земљишта које обрађује и да су препоруке везано за ђубрење парцела уродиле плодом.

"На једној парцели је требало да повећам количину фосфора, јер га је било мање него што је потребно, а на другој парцели сам био у оквирима који су прописани, па је требало да додам само онолико колико је биљкама потребно тј. колико га оне троже из земљишта", прича Светислав Сележан, пољопривредник из Зрењанина.

И произвођачи и стручњаци се слажу да многи пољопривредници вештачко ђубриво бацају отприлике, што није добро и што може негативно да утиче и на земљишта и на приносе. Да би и они који храну производе и држава знали каквог су квалитета оранице, ресорно министарство је у марту покренуло једногодишњи пројекат бесплатне анализе земљишта.

"Нажалост, раније смо скоро сви имали стоку и стајско ђубриво је много значило земљишту, побољшавало је хумус. Последњих деценија ретко ко то има и може да приушти, тако да су ове анализе све значајније. Треба их радити и треба поштовати препоруке струке. Може и да се уштеди и да се побољша квалитет земљишта", додаје наш саговорник.

Анализа земљишта основ за препоруку о правилном ђубрењу

Анализе земљишта се раде у лабораторијама Пољопривредних стручних служби, а одређују се количина азота, калијума, фосфора, влажност и пХ вредност земљишта. У Зрењанину је планирано да се кроз пројекат министарства обради око 40.000 узорака.

"Пројекат је конципиран тако да свако газдинство за биљну производњу може да уради бесплатно анализу за четири парцеле. Произвођачи наводе које културе планирају ту да гаје наредне четири године и на основу резултата анализа од стручњака добијају препоруке за ђубрење са тачном формулацијом ђубрива које могу да користи на својим парцелама", објашњава Драган Марковић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

"Ако се раде анализе за воћне врсте онда произвођачи доносе два узорка на две дубине. Осим одређивања макроелемената у земљи утврђује се и пХ вредност. То нам говори о киселости земљишта тј. да ли је земљиште погодно или не за културе које произвођачи желе да гаје", додаје Марковић.

Осим о количини ђубрива које је потребно земљишту, произвођачи добијају и препоруке када је најбоље да се оно баци.

"Фосфор и калијум се додају пред орање када се уносе на дубини од 30 центиметара, јер треба равномерно да се распореде у целом ораничном слоју. То се не ради пред пролећну припрему земљишта", каже Марковић.

У ресорном министарству објашњавају да се препоруке дају власницима и корисницима пољопривредног земљишта са циљем да се заштите и очувају физичка, хемијска и биолошка својства земљишта од прве до пете катастарске класе, а како би се на тим површинама постигли оптимални приноси уз очување животне средине.

"Анализа пољопривредног земљишта је једна од основних мера за постизање високих и стабилних приноса доброг квалитета и представља индикатор утицаја на животну средину, агроекосистем и биосферу уопште. Експлоатацијом земљишта често долази до поремећаја равнотеже његових појединих састојака, што неминовно доводи до његовог оштећења”, наводе у Министарству пољопривреде.

"Земљишта доброг квалитета карактерише висок садржај приступачних хранива, добра аерација, инфилтрација и ретенција воде, стабилна структура и висока биолошка активност. У том циљу се предлаже редовна контрола плодности и садржаја опасних и штетних материја тј. мониторинг квалитета земљишта”, додају надлежни.

Кад анализе нису бесплатне пада интересовање произвођача за њих

Осим пројеката који је покренула држава, поједине локалне самоуправе годинама финансирају анализу пољопривредног земљишта, а како би што више произвођача знало каквог су квалитета њихове оранице и добило адекватне савете.

"У Зрењанину је интересовање пољопривредника за бесплатне анализе земљишта добро, јер град финансира анализе, па произвођачи доносе узорке. Нажалост, у срединама у којима локалне самоуправе не финансирају овакве акције, људи су престали да раде анализе, јер морају да их плате. Знате, људи кад морају да нешто плате, онда се тога одричу како би уштедели и тада не раде правилно", каже Марковић.

У 2024. години у буџету града Зрењанина је за анализе пољопривредног земљишта издвојено четири милиона динара, а запослени у Одсеку за пољопривреду и у Пољопривредној стручној служби континуирано едукују произвођаче о значају ове мере.

"Едукације се спроводе током касног јесењег и зимског периода. Контролом плодности пољопривредни произвођачи могу да остваре економску уштеду, јер добијају препоруку на основу које могу да набаве минерално ђубриво, а не да ђубрење врше 'напамет'. Истовремено, град након извршених анализа добија извештај о стању земљишта на територији коју покрива”, објашњавају надлежни у Зрењанину.

"Произвођачи који обрађују државно пољопривредно земљиште су у обавези да раде контролу плодности приликом "уласка" на парцелу, али и приликом напуштања те парцеле”, додају надлежни.

Актуелни Закон о пољопривредом земљишту власнике тј. кориснике обрадивог земљишта обавезује да контролишу плодност земљишта и евидентирају количине унетог минералног ђубрива и пестицида. Контроле се раде по потреби, а најмање сваке треће године. На временске прилике и типове земљишта не може се у великој мери утицати. Бесплатна анализа земљишта је свакако прилика да се добију адекватне препоруке и на тај начин можда сачува новац који би се беспотребно дао за ђубриво.