петак, 08.11.2024, 19:13 -> 19:19
Дигитализација аграра - у каквој су вези токен и лешник?
Пољопривреда одавно није резервисана за традиционалног српског сељака и велике агро системе. У производњу хране све више улажу професионални инвеститори који никада раније нису пословали у тој области. У аграр уводе дигиталне технологије, а дигитализују и начин финансирања. Куповином токена који вреди око 100 евра, инвеститор полаже имовинско право на профит остварен на плантажи.
Све више инвеститора улаже у пољопривреду. Дигитализују производњу али и начин њеног финансирања. Тако је једна плантажа лешника у Чоки постала предмет "токенизације", дигиталног модела колективног инвестирања у реалну имовину.
Информационе технологије и пољопривреда имају навећи потенцијал за развој домаће привреде. Инвеститори су то препознали па смо добили прве пројекте који спајају те две привредне гране.
"Инвестиције у храну су сигурне јер је то све траженија и све скупља роба на светском тржишту", каже Јован Пауновић из "Трижрија" који је осмислио модел за привлачење инвеститора у производњу лешника на плантажи од 100 хектара у Чоки.
Куповином токена који вреди око 100 евра, инвеститор полаже имовинско право на профит остварен на плантажи о којој брине компанија која емитује токене. Пројекат су подржали Фонд за иновациону делатност, УСАИД и ЕБРД.
"Направили смо платформу која омогућава колективно инвестирање у пољоприроду, омогућили смо обичном човеку да инвестира у професионално вођене плантаже без икаквог претходног знања и без велике количине капитала. До сада су такве инвестиције биле резервисане за професионалне инвеститоре или за оне са дубљим џепом", каже Пауновић и напомиње да је токен дематериализована зелена обвезница са вариабилном каматном стопом.
Да је токен као дигитална имовина, финансијски инструмент који је у нашој земљи правно регулисан законом из 2021. потврђује професор Никола Стакић.
Сматра да овакав вид пословања носи ризик као и сваки други, али да токени као као врста дигиталног записа носе имовинска права и то право на својину, на учешће у добити, на удео у приходима у виду камате или дивиденде.
"Већ имамо неколико пројекта који прате принцип токинизације и то се показало успешним у досадашњој пракси. Чак смо имали једног емитента који је више пута издавао токене. Лековито је за домаће финанско тржиште да имамо ширу алтернативну финансијских извора. Грађани увиђају да је новац из оваквих извора јефтинији од оног који позајмљују банке. Емитенти то препознају, зато што је врло је скуп и ригидан процес добијања пословног комерционалног кредита из угла инвеститора поготово за компаније које се тек пробијају на тржишту", рекао је Стакић.
Напомиње да је наше тржиште банкоцентрично, односно да се преко 90 одсто активе налази у пословним банкама, а преосталих 7-8 одсто у свим другим облицима финанских институција.
Јован Пауновић из Трижрија каже да је база оних који инвестирају у токене шаренолика.
"Имамо инвеститоре који углавном долазе из ИТ сектора или из финансијског сектора, али имамо и домаћице које су просто виделе своју шансу, да неки одвојени капитал пласирају на тај начин и да можда обезбеде својој деци некакву стипендију за одређени број година. Имамо већ резервације које смо прикупили током самог развоја пројекта од 1,6 милиона тако да сада очекујемо све те уплате да се конвертују", истакао је Пауновић, наводећи да зарада у оваквом начину пословања, на годишњем нивоу, може да достигне између 12 до 15 процената.