Украјинска одлука о обустави слања руске нафте и гаса у Европу неће утицати на Србију

Претходних дана из Украјине су стигле најаве да ће ова земља на крају године да обустави слање руске нафте и гаса у Европску унију преко својих цевовода.

Како је најављено тада истичу актуелни уговори и они неће бити обновљени.

Јелица Путниковић, економска новинарка и оснивач портала Енергија Балкана каже да одлука Украјине неће угрозити снабдевање Србије гасом.

"Србија добија гас преко Турске, преко турског тока и после кроз Бугарску преко балканског тока", каже Пуниковић.

Истиче да од тог уговора највише зависе земље централне Европе, Словачка, Чешка и Аустрија добијају део гаса преко украјинских цевовода као и неке друге земље које га купују. Они ће, дакле, имати мањаг тог руског гаса који је стизао преко украјинских цевовода.

"Знамо да је у Аустрији једно велико гасно складиште. Одатле се трговци гасом снабдевају и у другим земљама, тако да они ће имати мањак тог руског гаса који је сада стизао отприлике 20 до 30 милиона, некад чак и 40 милиона дневно, али у суштини то је много мање гаса него што је стизало пре рата кроз Украјину гасоводом из Русије", наглашава Јелица Путниковић.

Украјина нуди услугу складиштења гаса

"Украјина има и велике капацитете у гасним складиштима, они сада нуде, на пример, западноевропским земљама да складиште гас који купе са других страна. Онај гас који стигне у луке у приморским земљама ЕУ, они нуде могућност да за зиму, на пример, код њих складиште гас. Што значи да немају намеру да продуже уговор са Русијом, јер то им нуде као алтернативу", каже гошћа Јутарњег програма.

Као занимљиву најаву помиње наводе да би азербејџански гас могао да кроз Русију и Украјину стигне до европских потрошача.

"Чак су и неки украјински аналитичари то коментарисали и назвали то 'тројанским коњем'. Јер молекул гаса не може да се препозна, а и Азербејџан нема баш довољно гаса да би надоместио те количине руског гаса које сад стижу у Европу. То би вероватно био руски гас само би у папирима променио власника", објашњава оснивач портала Енергија Балкана.

Алтернативе Европе од 1. јануара

Зависност од санбдевања енргентима Русије се смањује од почетка ратног сукоба.

Као алтернативу, Јелица Путниковић наводи потенцијал Норвешке. 

"Норвешка је сад повећала испоруку природног гаса европским купцима", али она тврди да постоје бојазни око ремонта које су у скандинавској земљи почеле.

Ипак, иситиче да ће лето потрајати па вероватно неће бити проблема.

"Увози се гас из Америке, из азијских земаља које продају гас, чак из Аустралије и Африке. Што је занимљиво, увози се утечњени гас и из Русије, који се опет, не продаје се као руски европским купцима", каже Јелица Путниковић и објашњава да је циљ ЕУ да њихова складишта пре почетка зиме буду 95 одсто попуњена, а што се тиче самог снабдевања руским гасом, он ће и даље тећи преко Турске.

До Мађарске стижу одређене количине, додаје, али иду турским током, чак и за Хрватску, за Италију и те количине могу да се повећају јер је капацитет гасовода кроз Бугарску и Србију до 15 милијарди кубних метара на годишњем нивоу, а сада се толико не транспортује, тврди саговорница.

Русија јесте смањила транзит гаса гасоводима, али је дуплирала у односу на период пре две године гас који стиже танкерима до европских потрошача, појашњава гошћа.

Шта ће бити са нафтоводом "Дружба"

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да је информација да Украјина неће породужити уговор дошла и са вешћу да неће бити ни испоруке сирове нафте нафтовофом "Дружба" што је изазвало општу панику и забуну у Европи.

"Прво, ЕУ је забранила увоз руске сирове нафте на свој територији, па онда је увела низ изузетака где су Мађарска, Словачка, Чешка, односно сви који су повезани на нафтовод", каже Мићовић.

Немачка и Пољска су се одмах одрекле тог права изузећа.

"Мађарска, Словачка и Чешка, су морале да се ослоне на тај извор јер није тако једноставно променити правац снабдевања земљама које немају излазе на море", каже саговорник у Јутарњем програму.

"Све те рафинерије раде на промени структуре, прераде, која би се привикла на неку другу нафту и да обезбеде њу из неког другог правца“, објашњава Мићовић.

Информација да би првог јануара престала испорука нафте био би непремостив проблем, али је та информација демантована.

"Тај уговор заправо који истиче за гас крајем ове године, за нафту истиче 2029. године. Просто и даље ће се наставити испорука нафте `Дружбом`", појашњава ситуацију генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Србија безбедна од украјинске одлуке

Истиче да је регион у којем се Србија налази безбедан, и да тржиште никада није национално изоловоано тржиште.

"Престанак испоруке, рецимо из тих северних рафинерија, Словачке и Мађарске ка Србији и смањење њихове прераде, довело би до малог поремећаја", каже Мићовић.

Како каже срећна околност је да сада у нашем региону има сасвим довољно, пре свега дизела.

"Не може доћи до проблема у снабдевању ако би престала испорука сировина нафте туда и ако би се смањила прерада у тим рафинеријама, јер постоје други извори", наводи стручњак.

Томислав Мићовић каже да се баријере нагомилавају у читавом региону од 2022. године до данас и да се доносе нови ризици.

"Свака обустава те врсте је нови ризик. Нафтно тржиште је спремно да одреагује, да обезбеди и деривате нафте из других извора", тврди Мићовић.

Ипак, каже све постаје логистички скупље, компликованије, и ствари се усложњавају.

Производња и цена нафте

Осам чланица организације ОПЕЦ плус требало да повећају производњу за 180 хиљада барела дневно и да тако наставе са постепеним смањењем добровољних резова у производњи.

Успоравање раста глобалне тражње, посебно у Кини, утицало на ниже цене нафте, али је прекид снабдевања нафтом из Либије додатан притисак на тржиште.

Мићовић каже да пад цене сирове нафте испод 80 долара по барелу говори да нафте има довољно.

"Нафте и у Медитерану, што се Европе тиче, и глобално гледајући, има сасвим довољно", каже генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Неће бити поремећено тржиште без обзира на недостатке, прогнозира Мићовић.

Припрема Србије за сезону

Што се тиче гаса, Јелица Путниковић каже да је у Банатском двору попуњен капацитет до максимума и да Србија има одређене количине гаса у Мађарској.

Такође, да уговор са Гаспромом истиче наредног пролећа, после грејне сезоне, и да се ради на обнови.

"С друге стране, и Србија може да оним правцем из Мађарске, којим је некада стизао гас из Украјине, сада може да купи европи гас", објашњава гошћа.

Истиче да би тај гас сигурно био скупљи али да ако буде хладна зима, може и додатно да се увезе.

"Тако да, што се гаса тиче, неће бити проблема", прогнозира Јелица Путниковић.

Припрема обавезних резерви нафте

Томислав Мићовић истиче да све земље имају обавезне резерве нафте, па их тако формира и Србија.

"Још нисмо дошли до пуних 90 дана, али оне су јако битне да може да се премости неки већи поремећај", каже стручњак.

Објашњава да Србија има једну рафинерију која када би стала настао би проблем, као и када би један цевовод који снабдева ту рафинерију стао.

"И онда су јако важне те обавезне резерве, које могу да у неком краћем временском периоду премосте до нормалног рада или једног или другог постројења", каже Мићовић.

Тврди да је Србија неке количине за резерве купила по највећим ценама, односно када је криза кренула.

"Али, сада кад су цене нафте овакве, сада је прилика заиста да се купе веће количине и да тај начин обезбеди сигурност снабдевања", тврди Мићовић.