среда, 14.11.2018, 23:20 -> 07:58
Трамп стао Кинезима на пут свилe
Прогнозе ММФ-а кажу да ће Кина престићи Америку 2030. године. Нобеловац Мајк Спенс чак тврди да ће се то догодити три године раније. У многим областима Кина већ сустиже Запад. Може ли то да заустави царински зид Доналда Трампа?
"Поправљај кров, кад греје сунце". Овом изреком ММФ је описао намеру кинеских власти да, са брзог, пређу на квалитетан привредни раст. У пракси, то значи да ће становници Пекинга мање носити маске због загађеног ваздуха. Дакле, мање прљавих фабрика, више дигиталне привреде. Председник Кине Си Ђинпинг објашњава да то не значи да земља не треба да стреми развоју, већ научном и правом развоју.
Да ли ове речи кинеског председника значе да се Кина сада налази на историјској прекретници? И да године високог раста, због којих се свет дивио Кини, сада постају прошлост? Не - одговара Дејан Шошкић, професор Економског факултета и члан Управног одбора Bank of China.
"Кад се каже да кинеска привреда успорава, прва ствар коју треба да имамо у виду је да Кина и даље има изузетно високе стопе привредног раста. Она је последњих деценија локомотива привредног раста у свету. Данас имамо неупоредиво више стопе привредног раста у Кини, него у било ком другом развијеном делу света", каже Шошкић.
После велике кризе 2009. године, кинески бруто домаћи производ је сваке године растао. Најбоља година била је 2010. Тада је кинески раст био чак 10,6 одсто. Сада је 2018. и у другој половини године кинески раст је 6,5 одсто. То је најлошији резултат који је Кина остварила још од 2009. Ипак, то је само 0,2 одсто нижи раст у односу на први део године. Зашто се онда међу економистима са Запада подигла толика галама?
Зато што постоји оправдан страх, посебно на Западу, да је глобални поредак у коме би Кина била највећа земља на свету био мало неповољнији за Америку, одговара Горан Николић, сарадник Института за европске студије.
Објашњава да лоше вести за неке могу и да буду добре.
"Није лоше слати лоше вести о економском расту зато што на тај начин дестимулишете инвестиције у ту земљу", сматра Николић.
Лоше прогнозе и лоши прогнозери
Поплава апокалиптичних најава о томе да ће кинеска привреда доживети слом почела је деведесетих година. Амерички блогер Гордон Чанг је пре 17 година написао књигу о економском слому Кине. Једино што се, у међувремену, сломило је његов кредибилитет. Ипак, остао је доследним својим ставовима.
"Кинеска економија је заправо крхка, курс је у добром стању, ово је време за САД да заштити своје раднике, пословање и будућност", рекао је недавно овај амерички колумниста гостујући на утицајној америчкој телевизији Фокс.
Бојан Лалић, саветник министра за иновације и технолошни развој, каже да нема храбрости за изношење таквих прогноза.
"Ти који прогнозирају су се више пута опекли. Тако да је та кладионица врло незахвална", каже Лалић који је, као саветник министра Ненада Поповића, у последњих годину дана неколику пута био у Кини.
Успоравање раста није приметио. Прогнозе ММФ-а кажу да ће Кина престићи Америку 2030. године. Нобеловац Мајк Спенс чак тврди да ће се то догодити три године раније. Ипак, у многим областима Кина већ сустиже Запад. Пет од 10 најпродаванијих мобилних телефона су кинески.
Бојан Лалић наводи пример апликације Диди, која има велики број корисника, самим тим што постоји као сервис у Кини, у којој живи 20 одсто светске популације.
"Сви знамо за Убер, а не знамо за Диди. Та компанија врло озбиљно расте. И ако се задесите у центру Пекинга и на тој апликацији покушавате да позовете возило, добићете поруку да сте 98. у реду чекања. Тако да можете да пратите како у наредних сат времена тај број опада да би возило стигло до вас", каже Лалић.
Од шегрта до мајстора
Кина одавно није земља у којој се само праве јефтини делови за скупе уређаје са Запада. Хуавеј и Леново данас праве више од 120 милијарди долара прихода. Колико је то новца говори податак да ово што две кинеске фирме приходују за годину, сви српски грађани и привреда не могу ни за три.
Урош Делевић, сарадник лондонског Института "Џон Данинг", каже да су године склапања за Епл, за резултат имале домаћи производ који је пандан страном.
"Ми немамо такву праксу. Немамо свој пандан страном производу који се овде само склапа", уочио је Делевић.
Ко онда може да поквари планове Кине о чистијем расту? И без одлуке Си Ђинпинга да мало одузме гас, кочницу је притиснуо Доналд Трамп. Увео је царине на кинеске производе. И то неколико пута.
Професор Дејан Шошкић каже су те напетости створене последњих година, јер постојећа америчка администрација инсистира на томе да се кроз мере трговинске заштите подстакне активност у Америци.
"Али, мислим да није сасвим јасно да ли ће то на крају имати неког позитивног ефекта. Верујем да ће се, као бумеранг, вратити америчким произвођачима. И да ће сада теже продавати у иностранству оно што су раније продавали лакше", објашњава Шошкић.
Његов колега Горан Николић признаје да му је та тема много занимљива, као и да више економиста сматра да овим ратом Америка покушава да сузбије Кину и да је на тај начин оштети.
"У суштини, он ће бити подједнако штетан за обе стране. Што значи да би Европа могла веома добро да прође. Вијетнам и Бангладеш, такође. Неке земље ће бити добитници", уверен је Николић.
Колико обрачун САД и Кине кошта глобалну привреду?
Економисти већ броје прве жртве трговинског рата. У доларима, наравно. Па се тако процењује да би овај обрачун глобалну привреду могао да кошта више од 400 милијарди. Где смо ту ми? У прошлости, неки су у кризи видели српску шансу. Урош Делевић подсећа да ми, нажалост, имамо само 60 милиона евра годишње извоза у Кину и да то није толико значајно да може да поремети наш извоз.
"Белорусија, која није пуно другачија по структури привреде од Србије, има 350 милиона. Тако да не очекујем да ће ту Србија много испаштати. Осим уколико се овај трговински конфликт не преведе на глобали ниво, па онда и друге земље, у које Србија извози своје сировине, а које финалне производе извозе у САД или Кину, буду под одређеним царинским мерама", каже Делевић.
Србија са Кином сарађује и у оквиру иницијативе "Један појас, један пут". Ова азијска земља у 16 земаља региона уложиће 100 милијарди евра. То што кинеска роба теже налази пут до америчких потрошача, може да отворити врата новим тржиштима. Постоји ли могућност да овај трговински рат одложи неке пројекте?
"У овој фази, ја бих рекао - не", одговара професор Шошкић. "То ће више зависити од тога колико смо ми способни да привучемо инвестиције из Кине и како се одвијају ти договори. Дакле више верујем да ће зависити од динамике пословних релација и привлачења инвестиција", закључује Шошкић.
Бојан Лалић сматра да неком виспреном политиком можемо да се "наместимо и постигнемо гол".
"Кад се дешавају такве ствари, однос великих држава према мањим је прилично сензитиван. Морате добро да процените како да одиграте у датом тренутку. Мислим да бар једна од те две стране у трговинском рату има веома позитиван однос према Србији", приметио је Лалић.
И трговински и валутни рат
Паралелно са трговинским, већ месецима траје и валутни рат у коме долар јача у односу на јуан. Иако то за наше прилике делује невероватно, кинеске монетарне власти намерно обарају вредност своје валуте. Мања вредност јуана, значи већи кинески извоз, зато што ће по истој цени, за исту робу, добити више долара. Србији би више одговарало да долар слаби, пошто је трећина српског дуга у америчкој валути.
Горан Николић оцењује да за нас то није битна борба у економском смислу. У политичком смислу би, како сматра, то могло дугорочно да има утицај, зато што имамо притиске западних земаља.
"Слабљење моћи тих земаља могло би евентуално мало да ослаби те притиске", закључује Николић.
Кровови светске економије су се прегрејали. Још се не зна да ли је кинески или амерички врх ближи Сунцу. Али се зна ко ће се опећи. То су потрошачи широм света. Сви они који купују америчке или кинеске производе. Прогнозира се да ће због већих царина поскупети телефони, телевизори, соја, играчке, текстилни производи.
Заштитне мере јесу нека врста зида, а победник није увек онај чија је ограда већа. Ђубре и лишће сакупљају са обе стране.