У потрази за чистом енергијом

Енергетско сиромаштво највећа је кочница развоја светске економије и отварања нових радних места, упозорава генерелни секретар Уједињених нација Бан Кимун. Управо због тога, први човек светске организације сматра да за две деценије струју морају имати сви грађани света. Истовремено, треба имати на уму да је планети потребна чиста енергија. 

На Форуму о европској енергетској будућности у Женеви предочене су могућности градње нових капацитета. Србија је, са ЕПС-овим пројектима обновљивих извора, привукла пажњу инвеститора.

Маздар, највећи светски град "паметне енергије", једини је на свету чији се грађани снабдевају искључиво енергијом сунца и ветра. У њему је и седиште светске Агенције за обновљиве изворе енергије.

Србија има велике могућности за инвестирање у ту област. ЕПС рачуна да нове капацитете добије већ 2015. године.

"Сасвим сигурно биће хидроелектрана на Ибру, ја се надам и на Великој Морави. Ту је и ветар и мале хидроелектране, што даје 100-200 нових мегавата", каже генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић.

Пројекти ЕПС-а заитересовали су инвеститоре и произвођаче опреме. У Европској унији најављују улагање у "зелене киловате" из Србије.

"Видимо да се Србија спрема да постане део европског енергетског тржишта, што је веома добро. Инфраструктура у томе игра веома велику улогу. Србија има централну улогу да те интерконекције буду изграђене и имаће подршку Европе", истиче Филип Лоу, директор Директората за енергетику Европске уније.

Неопходне стратегије развоја

Директор компаније "Маздар" у Абу Дабију султан Ахмед ел Џабер каже да је познато да су обновљиви извори енергије високо рангирани у агенди Србије и да ће ускоро Србија бити занимљива дестинација за инвеститоре у обновљиву енергију.

Државе треба што пре да направе дугорочне енергетске стратегије, засноване на отвореним тржиштима без енергетских монопола. Србија би, производњом чисте енергије, могла значајно да повећа зараду од извоза струје.

"Свугде је глад за енергентима огромна. Увозници су страховито велики – и Турска, Грчка, Италија, Хрватска увезу 30 до 40 одсто дневне потрошње. Ми смо у балансу", каже извршни директор ЕПС-а Братислав Чеперковић.

Европска енергетска будућност, по оцени стручњака, највише зависи, ипак од грађана. Они морају одлучити хоће ли инвестирати у обновљиве изворе енергије или ће живети са нуклеаркама и ризицима које оне доносе.