Суморне економске прогнозе

Почетком године индустрија је бележила раст од пет одсто. Почетком марта уследио је пад, посебно у производњи основних метала и хране.

Видосава Џагић из Привредне коморе Србије каже да је у индустријској производњи први пут дошло до проблема у марту и да се тај тренд наставио.

"Проблеми у земљама региона и других иностраних тржишта, као што је пад тражње, преливају се и узрокују пад индустријске производње, пре свега у прерађивачкој индустрији", наводи Џагићева.

Нинко Тешић из ваљаонице алуминијума "Импол Севал" у Севојну истиче да је тражња за тим ресурсом тренутно за петину мања него крајем прошле и почетком ове године.

Економисте брине и силазни тренд који траје још од почетка кризе 2008. године.

Владимир Вучковић са Економског института каже да је ситуација забрињавајућа и да привреда и даље бележи један силазни тренд у 2011. години.

"Још увек нисмо достигли ниво пре почетка кризе 2008. године", додаје Вучковић.

Министарство финансија процењује да ће наредних пет месеци привреда стагнирати, али се, ипак, очекује да до краја године раст буде 2,2 одсто. Стручњаци упозоравају да ће због кризе у свету бити мањи и извоз и инвестиције.

Планирани привредни раст недостижан 

Економиста Горан Николић сматра да је највећи проблем Србије успоравање еврозоне.

"Мислим да Србија не може да оствари значајне стопе раста и да ће очекивања привредног раста од два одсто ове године, а три наредне, бити недостижна", каже Николић.

Преливање кризе није могуће спречити, али за банке, нема зиме чак и да пропадну њихове матице у другим земљама.

Гувернер Дејан Шошкић истиче да Народна банка води прецизну евиденцију о циркулацији новца и да може брзо и на време да реагује уколико се уоче проблеми који би могли да доведу до дестабилизације домаћег банкарског система.

"Верујем да у великој мери, ако не у потпуности, можемо ситуацију да држимо под контролом и да обезбедимо да домаћи банкарски систем буде стабилнији него у другим земљама", сматра Шошкић.

Гувернер обећање поткрепљује девизним резервама од чак 11 милијарди евра и тиме што имамо флексибилан девизни курс.

Преко курса је, каже Шошкић, могуће повећати конкурентност привреде и ублажити шокове с међународног тржишта.