Храна за Европу

Главни проблеми српске пољопривреде су скроман аграрни буџет, све мање субвенција, скупи кредити и низак ниво улагања, оцена је форума "Храна за Европу", одржаног у Суботици.

Држава, али и пољопривредници, могли би и више да зараде када би производња била продуктивнија, а производи конкурентнији, а стручњаци процењују да је за то годишње потребно око милијарду евра инвестиција.

У трговини пољоприврдним производима Србија остварује суфицит, али је извоз по хектару само 280 евра. У Европи то нас ставља на претпоследње место, иза нас је само Румунија.

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије каже да, према њиховим подацима, Србија са оваквом производњом у воћарсту може да оствари извоз од милијарду долара, али да треба обезбедити сакупљачко-дистрибутивне центре где би се на савремен начин припремала роба за извоз.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор каже да најбоља ствар коју Србија сада може да учини јесте да модернизује своју производњу, да уводи нове технологије, подстиче инвестиције, кредитира произвођаче и да повећава знање произвођача.

Ресорни министар Душан Петровић најављује да ће од новембра 2.000 агронома почети бесплатно да саветује пољопривреднике.

Петровић каже да ће то бити велика прилика за оне који се баве пољопривредом да дођу до нових вештина, прилика да добију најбоље информације које су им у овом тренутку неопходне да унапреде производњу и више зараде.

Мали произвођачи неконкурентни

Задатак великих система је да помогну малим произвођачима да спремније дочекају конкуренцију.

Председник МК групе Миодраг Костић поставља питање да ли неко ко има један хектар може да се бави било каквим улагањем и развојем.

"Које год земље имају шансу да консолидују и укрупне пољоприврдно земљиште и направе веће и конкурентније произвођаче, то је боље за ту земљу", оцењује Костић.

Генерални директор Делта аграр групе Милан Гргуревић каже да та компанија потписује уговор са 20 малих произвођача који ће кренути у нове засаде, по новој технологији коју су из Италије донели у Челарево.

Словенци, који су већ у Европској унији, кажу да би Србија могла више да зарађује када људи не би напуштали имања у руралним подручјима.

Амбасадор Словеније у Србији Франц Бут каже да су тамо мала имања и да људи не могу да живе само од пољопривреде, али да ако комбинују пољопривреду са туризмом или сервисном делатношћу, могу јако пристојно да живе.

Тренутно се у Србији око два милиона људи или 700.000 породица бави пољопривредом. Они који живе на селу, два пута су сиромашнији од оних који живе у градовима.