Балканске муке

Економска криза потреса све земље бивше Југославије. Од Македоније до Словеније, за сваку земљу би се могло рећи да је у овој кризи рекордер по нечему.

Тако је Србија прва по инфлацији, Македонија по броју незапослених, Словенија по висини плата, док је Хрватска по свим параметрима у средини.

Када се дође до тога која мука мучи привреднике - македонски и српски одмах ће вам рећи - несташица новца.

Живко Мукаетов из македонске компаније "Алкалоид" каже да им је највећи проблем ликвидност јер је стране инвестиције, због лоше економске ситуације, веома тешко привући.

Слободан Ђиновић из домаће фирме "Орион" оцењује да би српска Влада требала да ради на банкарском сектору, пошто су банке постале веома конзервативне, тешко одобравају кредите и по веома неповољним каматним стопама.

И у Хрватској кубуре са новцем. Привредници су у последњим припремама за чланство у Унији, али за разлику од наших, имају и једну бригу мање - курс евра.

Дамир Куштрак из хрватске компаније "Агрокор" истиче да је за њих веома битна чињеница да је куна стабилна већ 17 година и да је привреда од тога имала велике користи.

И Словенци имају својих проблема

Када смо код угађања, словеначкој привреди тренутно не цветају руже, пошто је пад Владе условио и смањивање кредитног рејтинга.

Дејан Турк из словеначке фирме "СИ Мобајл" наводи да ће пад кредитног рејтинга словеначку привреду и грађане коштати додатних 300 милиона евра камата на кредите.

"Због политичке нестабилности сваки страни инвеститор ће сада два пута да размисли да ли да улаже у Словенију", каже Турк.

Без обзира биле већ у Унији, чекале чланство или имају статус кандидата, опоравак земаља овог региона неминовно зависи од тога шта се уради у Бриселу.

Главни економиста Европске банке за обнову и развој Ерик Берглоф оцењује да су европски политичари на потезу.

"Ово што се тренутно дешава не иде у добром правцу и може врло лако да се погорша. Европске банке ће имати све мање новца на располагању за грађане и привреду, а то ће коштати и регион", истиче Берглоф.

Према проценама европске банке, у најбољем случају крај кризе могао би да буде за годину дана. За регион, како кажу, важно је да повећа кокурентност.