Г20: ЕУ у коштац са кризом

Водеће светске економије инсистирају на томе да Европа треба да уради више и поднесе највећи терет у спашавању презадужених чланица еврозоне.

"Земље Г20 очекују од еврозоне да на предстојећем састанку 23. октобра представе нешто "прилично импресивно" за спас глобалне привреде од опасности коју по њу представља грчка дужничка криза", изјавио је британски министар финансија Џорџ Осборн.

Министри финансија и гувернери централних банака чланица Групе 20 најразвијенијих земаља света и великих привреда у брзом успону (Г20) су на самиту ју Паризу поручили колегама из еврозоне да на састанку лидера ЕУ, 23. октобра у Бриселу, представе детаљно решење проблема дужничке кризе, рекао је секретар Осборн, а пренела новинска агенција Ројтерс.

"Од колега из еврозоне смо чули на којим мерама они тренутно раде, а мислим да ће им по завршетку овог самита бити више него јасно да су под великим притиском да нађу решење за кризу", изјавио је британски званичник.

Осборн је нагласио како је "дужничка криза и даље епицентар актуелних светских економских проблема."

"Било какво решење дужничке кризе у еврозони би морало да обухвата докапитализацију слабијих банака из тог блока, решење дужничких проблема Грчке и "максимизовање обима" Европског фонда за финансијску стабилност", рекао је Осборн.

Несагласност око улоге ММФ-а

На састанку у Паризу - Сједињене Државе, Канада, Аустралија - оштро су се успротивиле предлогу Француске и још неких земаља, да се Међународном монетарном фонду осигурају додатна средства, како би већим новчаним износима учествовао у спашавању европских дужника од банкрота.

ММФ обезбеђује трећину трошкова помоћи Грчкој, Ирској и Португалији.

Расте забринутост да би веће привреде, Италија и Шпанија, могле да западну у дубље проблеме, што би угрозило многе европске банке и повукло Еврозону у рецесију.

Европски фонд за финансијску стабилност, вредан 440 милијарди евра, већ сада је недовољан.