Глас за фиксни курс

Сарадник Центра за нову политику Горан Николић заложио се за увођење фиксног курса и валутног одбора и навео да би за то било неопходно оборити вредност динара за најмање четвртину.

"Не очекујем да неко о овој акцији размишља пре избора. Али, кључна ствар је да се економетријском анализом процени који је то курс који би могао да буде равнотежан до увођења евра", рекао је Николић.

Николић је додао да би фиксни курс био одржив захваљујући високим девизним резервама, а било би и довољно простора да се инфлација у наредних четири до пет година сведе на подношљива четири процента.

"Сматрам да после једанаест година покушаја да се стабилизује курс и инфлација сведе на нормалне оквире, треба променити политику курса. Моје становниште је другачије од става НБС јер се залажем за ригиднију политику курса динара", рекао је Николић.

"Ригиднија форма подразумевала би да НБС поједностави лимитирану монетарну политику и потпуну покривеност новца девизним резервима", појаснио је Николић концепт за који се залаже.

Према његовим речима, Бугарска и Босна и Херцеговина већ имају валутни одбор и тамо је домаћа валута стабилна, а немају ни инфлацију. "Слично је и са Хрватском и Македонијом, где нема валутног одбора, али је важно то да тамо курс више није тема", рекао је Николић.

Србија зависи од Немачке

Економиста Мирослав Здравковић оценио је да је Србија у бољој позицији од појединих суседа по питању утицаја тражње у еврозони на њен економски положај, јер је већи део извоза усмерен на Немачку која бележи привредни раст, а осим тога извезли смо и значајне количине робе на руско тржиште.

"За разлику од Хрватске која је у спољној трговини имала велики пад, јер је много више везана за Италију, у Србији се тај пад још није догодио, захваљујући рекордном извозу у Руску Федерацију и међугодишњем расту извоза у Немачку од неких 45 одсто", рекао је Здравковић на конференцији за новинаре Центра за нову политику.

"Србија још увек држи главу изнад воде", рекао је Здравковић. Прошле године прилив страних директних инвестиција у Србију био је једнак збиру прилива свих осталих бивших југословенских република, тако да, како је нагласио Здравковић, упркос лошим рангирањима и свему сличном, у Србији генерално ствари не стоје лоше.

Здравковић је, међутим, указао да забрињавају подаци о порасту незапослености у региону.

"Подаци из Словеније, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине указују да је кренуо нов талас отпуштања, и да је смањен број запослених у свакој од ових држава за од две до шест хиљада људи ", напоменуо је Здравковић.

Када је реч о Србији, треба сачекати још месец дана када ће бити објављени подаци за август, додао је Здравковић, истичући да је могуће да тај "талас" захвати и Србију.