Спас или одлагање банкрота?

Атина и власници њеног дуга на кратко могу да одахну. Новца за приспеле обавезе ће бити, јер је инспекторска тројка (ММФ, Европска централна банка и Европска комисија) закључила да је Грчка урадила довољно на реформама да би добила осам милијарди евра. Скоро шест милијарди евра обезбедиће земље еврозоне.

Нова транша од осам милијарди евра, што је део пакета помоћи од 110 милијарди евра одобреног Грчкој прошле године, вероватно ће бити исплаћена почетком новембра, након што своје одобрење дају министри финансија еврозоне и извршни одбор ММФ-а.

Влада у Атини, иначе, располаже средствима за исплату плата и пензија само до средине новембра, после чега би значајно порасле шансе да та земља банкротира.

Министар финансија Евагелос Венизелос каже да не треба заборавити основну ствар, а то је да Грчка јесте и да ће увек бити члан еврогрупе и да о томе нема преговора са партнерима из зоне евра.

Влада најављује већу штедњу, јер су додатни пад бруто друштвеног производа и неуспех у примени неких мера штедње онемогућили првобитни циљ – да се дефициту овој години смањи.

Биће смањене плате државних службеника, а без посла ће остати још 30.000 запослених у јавном сектору. Грађани су незадовољни мерама штедње и кажу да ће се борити против такве политике.

Економисти упозоравају да је, упркос реформама и мерама штедње, дужнички проблем Грчке неодржив.

Европски званичници први пут признају да се разматра чак и драстичан потез – отпис дела дуга, како би грчки дуг од 350 милијарди евра био сведен на одржив ниво.

Председник еврозоне Жан-Клод Јункер каже да власници грчких обвезница треба да се спреме за могућност да отпишу више од 60 одсто онога што им Атина дугује.

За разлику од финансијских тржишта, политичари у Европској унији споро су реаговали на дужничку кризу. Криза је постала системска, а без хитних нових мера, прети да угрози глобалну економску стабилност.