Читај ми!

Банке жртве дужничке кризе

Дексија банка из Белгије биће национализована да не би пропала због ненаплативог дуга Грчке. Тиме ће бити спасено четири милиона клијената и њихових 80 милијарди евра. Страх од ланчаног краха банака по целој Европи.

Белгија, уз помоћ Француске и Луксембурга, спасава Дексија банку. Белгијско-француска финансијска групација прва је у Европи којој у новом удару финансијске кризе спас стиже из државне касе.

Највећи Дексијин проблем су позајмице дате Грчкој и другим презадуженим земљама еврозоне, јер дуг више није потпуно наплатив. Инвеститори су узнемирени могућношћу да се то догоди и другим банкама у Европи и траже од европских лидера да их убеде да су способни да се боре са дужничком кризом.

Када је у недељу поподне ушла у централу у Бриселу, управа Дексија банке није изашла четрнаест сати, све док није договорена национализација. Држава Белгија за четири милијарде евра добија белгијски огранак финансијске групације са 6.000 запослених.

Четири милиона клијената могу да одахну, јер им је уложених 80 милијарди евра за сада безбедно. Белгијска, француска и луксембуршка влада обезбедиће и 90 милијарди евра за десетогодишње банкарске гаранције. Инвеститори из Катара купују луксембуршки огранак банке.

"Јасно је да криза банкарског сектора ставља владе пред избор да ли да интервенишу или да проблем оставе клијентима банке, што би у белгијском случају оставило последице на целу економију", рекао је председник Управног одбора Дексије Жан Лик Деан.

Многима се чини да је концепт спасавања презадужених држава еврозоне мањкав и страхују да ће се исто догодити и другим банкама у Европи.

Извршни директор Дексије Пјер Маријани подсетио је да су европске владе тражиле од банака да задрже изложеност државним дуговима да би избегле веће проблеме са рефинансирањем Грчке и других.

"Неко ко је сада директор ММФ-а изричито је тражио такве мере уз подршку свих министара финансија Европске уније, а ми смо сувише наивно прихватили тај захтев", изјавио је Маријани.

Проблем еврозоне био би лакше решив да је предвиђен механизам за излазак из ње, каже за РТС саветница извршног директора Светске банке Биљана Красавац Хронеос.

"Европа то није предвидела, јер би то указало на слабост те асоцијације. Када оперишете на нивоу националне валуте, имате могућност да, путем инфлације и других мера, изводите прилагођавање", истакла је Биљана Красавац Хронеос.

Упркос помоћи, Грчка многе подсећа на неког ко хода по танкој жици. Инспекторска тројка тек ће саопштити да ли је влада у Атини заслужила новчану инјекцију од осам милијарди евра, без којих би државна каса врло брзо остала празна.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
26° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи