Чекајући метро

Прва траса београдског метроа од Устаничке улице до Земуна требало би да буде дуга 15 километра, са 25 станица. Са просечном брзином нешто већом од 28 километара на сат, од прве до последње станице стизало би се за 26 минута.

Професор Петар Анагоисти са Инжењерске академије истиче да ће независни шински систем брзо превозити путнике на оним релацијама на којима се констатује да је то најпотребније.

"Вероватно је то ова траса коју сада имамо - од Устаничке до Земуна", каже Анагоисти.

На тој траси, радовима на београдском Железничком чвору, већ је изграђен један део инфраструктуре. Готов је читав ниво за нову метро станицу на стајалишту Вуков споменик.

Директор Дирекције за инфраструктуру железница Србије Милан Максимовић наводи да је, када је станица прављена, идеја била да се ту укрштају метро и приградска железница, што би омогућавало преседање путника.

Метро у Београду треба да граде француске фирме, а постоје различити начини финансирања који ће се накнадним уговорима дефинисати по завршетку студије изводљивости.

Професор Анагоисти подсећа да је Француска једна од земаља која је свој метро почела да гради још пре Првог светског рата.

Постоје три реалне опције за градњу метроа у Београду. Прва је давање концесије, која је мало вероватна с обзиром на светску економску кризу.

Друга је да Французи са 500 милона евра финансирају грађевинске радове и трећа да, уколико буде постигнут договор са Француском о цени возова и електро-опреме, Србија, уз кредит од 150 милиона евра, сама изабере извођаче грађевинских радова.