Инфраструктура услов бржег развоја

Добра инфраструктура услов је бржег развоја економија земаља југоисточне Европе, због чега је неопходно повећати инвестиције у инфраструктурне пројекте. Тиме би регионалне привреде постале конкурентније и ефикасније и могле успешно да се интегришу са тржиштем Европске уније, истакнуто је на Самиту "Договор за ново доба" у Аранђеловцу.

Другог дана скупа, учесници су сложни да инвестиције у инфраструктуру, уз ангажовање домаћих компанија, могу да буду један од одговора на економску кризу. Треба направити студију изводљивости о могућим заједничким инфраструктурним пројектима, закључено је на панелу о инфраструктури.

Председник Управног одбора "Руднапа" Војин Лазаревић говорио је о великом значају инфраструктуре у електроенергетском систему. Он је указао и да је електроенергетска инфраструктура уско грло економског развоја региона, истакавши да су улагања у тој области један од елемената одговора на кризу.

За функционисање економско-политичког простора југоисточне Европе важно је да се обједине сви учесници на тржишту и да дође до укрупњавања компанија, како би се оне квалитетно позиционирале на тржишту ЕУ, поручио је председник "МК Групе" Миодраг Костић, нагласивши да је позитивно што су бивше југословенске републике добро инфраструктурно повезане.

Потпредседник "Агрокора" Дамир Коштрак сматра да је неопходно направити регионални логистички центар у близини Београда и да све земље региона треба да имају мастер-планове за битне инфраструктурне пројекте.

Битно је направити ефикасан систем управљања инфраструктуром, утврдити у каквом је стању и структуру власништва над њом, рекао је Коштрак додајући да је инфраструктура у земљама региона готово у стопроцентном државном власништву.

Директор канцеларије Европске инвестиционе банке Андреас Белкош истакао је да влада мора да направи добро окружење да би се привукле директне стране инвестиције у инфраструктурне пројекте којима ће се попунити јаз у финансирању тих пројеката.

На панелу о енергетици указано је да је либерализација тржишта електричне енергије један од предуслова за бржи индустријски развој у региону југоисточне Европе.

Учесници панела су сагласни да цене електричне енергије у региону треба да буде већа и економска а не социјална категорија, док држава треба да одустане од регулације цене.

С друге стране, држава треба да помогне социјалним категоријама потрошача које нису у могућности да плаћају економску цену струје и да субвенционише њихове потребе за струјом.

На овом панелу је истакнуто да се у региону југоисточне Европе више треба окренути обновљивим изворима енергије посебно енергији сунца, а да држава треба да обезбеди коришћење ресурса док ће инвестиције "доћи као вода".

Одговор на светску кризу

Учесници Самита су, првог радног дана, истакли да су чвршће везе и пословна сарадња, заједничка улагања српских, хрватских и словеначких компанија и излазак на трећа тржишта, повећање привредног раста у земљама Југоисточне Европе и наставак евроинтеграција - једини начин да државе региона одговоре на изазове светске кризе.

Једна од тема јучерашњег панела самита, којем су присуствовали и председници Србије и Словеније Борис Тадић и Данило Тирк, била су равномернија улагања српских, хрватских и словеначких компанија у региону.

Председници Тадић и Тирк поручили су регионалним бизнис лидерима да је најбољи пут да државе југоисточне Европе остваре своје економске интересе - да наставе путем евроинтеграција и да развијају међусобну сарадњу, како би и заједно изашли на велика тржишта.

"Земље региона морају много више да се повежу не због југоносталгије", истакао је Тадић, "већ зато што је то рационално, будући да су привреде тих земаља компатибилне".

Тирк је рекао да "пут из кризе није јасан", али је навео да политичари треба да раде на креирању услова за пословну сарадњу у земљама југоисточне Европе и истакао значај смањивања тензија.

На дводневном самиту бизнис лидера југоисточне Европе у Аранђеловцу учествовало је више од 100 привредника, представника међународних финансијских институција, Светске банке, ММФ-а, Европске банке за обнову и развој.