Влада преузима дугове

Предлог закона којим држава враћа дуг више јавних предузећа и уставнова, у укупном износу од 654,8 милиона евра, 590,4 милиона долара и 627,341 швајцарских франака, усвојен је у Влади.

"Железницама Србије" Влада је "опростила" и враћаће уместо њих кредит од 181,8 милиона евра и 15,1 милиона долара, док су "Путеви Србије" ослобођени обавезе да врате дуг од 464,8 милиона евра и 43,3 милиона долара, објављено је на Интернет сајту Владе.

Такође, Влада ће враћати кредит уместо Клиничког центра Србије и Радио Југославије, а исплатиће и дугове Земунске болнице, Фонда за развој Србије и Грађевинског факултета у Суботици.

Дужници су кредите и зајмове узели од Међународне банке за обнову и развој, из средстава Париског и Лондонског клуба, Европске инвестиционе банке, Банке за развој Савета Европе и других иностраних поверилаца, а за њих је држава Србија дала гаранцију.

Ослобађање од обавеза односи се и на камате које је Србија платила или ће платити иностраним повериоцима, као и на остале трошкове зајма.

У образложењу закона наводи се да је у претходном периоду Србија, на основу закона и међудржавних споразума, регулисала и преузела обавезу плаћања одређених дугова које су банке и привредни субјекти имали према инокредиторима, а који су настали пре увођења санкција УН.

На тај начин су дужници и гаранти, банке и привредни субјекти, уместо према иноповериоцима, ступили у обавезу према Републици Србији.

Имајући у виду да се ради о предузећима чије је функционисање од јавног значаја и битно за целокупан систем, Србија поред издвајања значајних средстава из буџета, гарантује и за нова задужења тих предузећа у земљи и иностранству, истиче се у образложењу.

Указано је и да Србија већ дужи период сервисира обавезе тих предузећа према међународним финансијским институцијама, јер они својим пословањем не могу обезбедити вишак средстава за враћање кредита.

С обзиром на то да се ради о индиректним буџетским корисницима, који имају проблеме у обезбеђивању прихода за несметано функционисање, наплата тих потраживања би их довела у незавидну финансијску ситуацију, а друге могућности нису разматране, закључила је Влада.

Влада је нагласила да се не очекује да примена закона изазове додатне трошкове ни грађанима ни привреди.