Помоћ за корак с Европом

Према предлогу новог буџета Европске уније, Србија ће од 2014. до 2020. добити око милијарду и по евра бесповратне помоћи из европских претприступних фондова, односно нешто више од 200 милиона евра сваке године.

У Бриселу кажу да је успех то што ће се у време штедње задржати досадашњи ниво помоћи, али Србија и друге земље Балкана траже да се европски фондови употребе на нови начин.

ИПА фондови замишљени су као помоћ за послове који земљу воде у Еврпоску унију - од изградње путева и пољопривреде до обуке државне администрације.

Герхард Шуман Хицлер из Директората за проширење Европске комисије каже да је укупан износ за перод од 2014. до 2020. године 12,5 милијарди евра, који ће бити подељени између земаља.

"Коначан износ ће одрети Европски парламент и земље чланице. Србија, која сада добија око 200 милиона, добијаће нешто више од 200 у следећем периоду", каже Хицлер.

Износ од 12,5 милијарди евра, иначе, представља само један одсто укупног буџета Европске уније. Вушеструко веће суме су на располагању тек по уласку у Унију. Сиромашнији региони тада могу да користе новац из такозваних структурних фонодова како би ухватили корак са европским просеком.

Каснији улазак у Европску унију има своју цену и у новцу, јер на сваки еуро који је у прошлом буџету издвојен за Србију, у Бугарској је издвојено скоро 10. Србија и други на Балкану сматрају да у следећем буџету ту разлику треба смањити.

Нова правила игре?

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић каже да је због тога од суштинског значаја да се промене правила игре током следеће финансијске преспективе, како не бисмо на политичком плану били још доста од учлањења, а на финансијском плану на веома ниском нивоу трансфера из европског буџета.

Уместо да европска помоћ стагнира следећих година, а онда са уласком у Европску унију преко ноћи повећа 10 пута, предлог је да она расте постепено у оквиру исте суме. То би значило више новца за време преговарања, а мање по уласку у Унију.

Посланик у Еврпском парламенту Ханес Свобода каже да многе земље уђу у Европу, добију много новца, али не могу да га апсорбују, јер немају довољно капацитета.

"Неки можда и рачунају са тим да се новац издвоји, а онда не утроши, али праведније је и ефикасније дати више током преговора, уместо великог скока, али тек после уласка у ЕУ", истиче Свобода.

Иако наилази на одобравање, у Бриселу кажу да ће ту идеју најтеже прихватити земље чланице, јер би то значило да би сутра требало издвојити нешто што би иначе дошло на дневни ред тек за седам или осам година.