Чекајући стране инвеститоре

Агенција за страна улагања саопштила је на почетку године да је 100 страних инвеститора заинтересовано да улаже у Србију ове године. Очекивало се да прилив од инвестиција буде четири милијарде евра и да се отвори чак 20.000 радних места.

Од 100 планираних, 30 пројеката је почело да се реализује, попут "Бенетона", "Јуре", "Горења". Од четири милијарде евра најављених инвестиција, сада очекујемо две до две и по. Колико ће људи да добије посао, не зна се.

Ипак, стижу нова обећања да је све више компанија заинтересовано да дође у Србију.

"Постоји јако добро интересовање за аутомобилску индустрију, текстилну, металски комплекс, индустрију хране и пића, али и информациону техонологију", каже Божидар Лаганин, директор СИЕПА.

О именима не желе да говоре док све не буде извесно. И министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић лично преговара и укључен је у три велика потенцијална пројекта.

"Реч је о компанијама које су заинтересоване да своју производњу лоцирају у Србији намењени извозу. Ради се о металском сектору, тешкој индустрији, светски познатим именима. То није маркетинг, популизам, разговори трају већ неко време", каже Ћирић.

Инвеститоре ће тешко привући податак да средње предузеће у Србији годишње потроши 35 радних дана само на административне процедуре. Трећина сувишних прописа још није укинута. По брзини издавања грађевинских дозвола и даље смо на 176. месту од 183 земље. Има још пропуста.

Виолета Јовановић из "Наледа" је навела да су наше институције и општине неспремне да ефикасно реагују на упите на енглеском, на захтеве о конкретним информацијама, попут оних о локацију, цени, структури радне снаге.

Велики проблем, кажу у "Наледу", јесте и тиха корупција, тј. навика да се све брже завршава уз мито. Слика Србије у свету због тога није баш светла - према истраживању светског економског форума, по конкурентности привреде налази се на 96. месту од 139 земаља.