Охрабрујућа уредба о хлебу

Овогодишња жетва дала је неочекиван род пшенице, па јој је цена пала испод 30 динара. Влада Србије зато је и донела Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна типа 500, по којој векна хлеба не може бити скупља од 45,97 динара.

Најпродаванији хлеб "сава" појефтиниће 15 одсто, а нижа цена важиће до краја септембра.

У Привредној комори Србије сматрају да то није коначна цена и да она може бити чак и 30 одсто нижа. Цена хлебног жита ће мировати с обзиром на добар род у Европи и Русији, сматрају стручњаци.

"Не треба заборавити да смо у ову годину ушли са веома малим прелазним залихама и да постоје подручја, пре свега у Африци, али и другим деловима света, која су јако угрожена елементарним непогодама, пре свега сушом", рекао је професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић у Дневнику РТС-а.

Коментаришућу недавно донесену уредбу Владе, Шеварлић каже да, иако је у питању административна мера, она представља охрабрење и указује да у ери најаве поскупљења можемо другачије да се понашамо на тржишту.

Међутим, и пре уредбе у многим подручјима Србије пекари су продавали хлеб јефтиније, рекао је Шеварлић. Као пример наводи Кучево, које је познато као општина у којој се не производи пшеница, или врло мало, и где се углавном брашно набавља на тржишту. У тој општини је цена и пре уредбе била за динар нижа него што је уредбом прописано.

Професор Шеварлић сматра да Влада, после спајања министарстава пољопривреде и трговине, треба да се врати сталном праћењу трошкова производње и у пољопривредној производњи, и у преради и пласману.

Некада је то радио Институт за економику пољопривреде у Београду и тада су постојали тачни подаци о свим елементима, што данас није случај, објаснио је Шеварлић.

"Неосновано оптуживати пољопривреднике" 

Према његовим речима, општа је тенденција да учешће сировина пољопривредног порекла све мање заузима простора у малопродајним ценама, а да све више заузимају они инпути који нису аграрног порекла и оне услуге које не чине сектор пољопривреде.

"Оптуживати пољопривреднике за раст цена хране није нимало основано", сматра Шеварлић.

Приватни пекари су у лошијој позицији од индустријских пекара у неким елементима, као у испуњавању стандарда, јер имају релативно високе трошкове увођења HCCP по јединици производа у односу на индустријске који плаћају апсолутно исти износ увођења тих стандарда, објаснио је Шеварлић.

При набавци брашна, индустријске пекаре набављају неупоредиво веће количине и могу добити брашно по нижој цени него индивидуални пекари, али ту је удружење Унија пекара које може то да организује на другачији начин или да направе задругу пекара, да заједнички набављају да избегну посреднике и да уговарају унапред.

То до сада није учињено, јер, како каже Шеварлић, немамо поверења једни у друге око удруживања.