Сајам грађевинарства у Београду

На најзначајнијој смотри грађевинарства у региону, 37. Међународном сајму, више од 900 излагача ће до 16. априла представити најсавременије материјале, алате, машине и опрему, иновације у пројектовању, системима градње, уређењу и опремању ентеријера.

На сајму је и 300 страних излагача, а могу се видети и производи које су направили затвореници.

После две и по године кризе, забележен је, додуше незнатан, раст у грађевинском сектору. Око 120.000 запослених у тој области, нада се бољим данима.

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић рекао је да је држава спремила пакет од преко 500 милиона евра инвестиција у 250 грађевинских пројеката широм Србије и у два велика пројекта станоградње у Београду, као и инвестирање у социјалне станове у 17 градова у Србији.

"Више нема одуговлачења, држања предмета у фиокама и више нема шале. Свако мора да се пробуди да би грађевинарство кренуло, а кад грађевинарство крене, будите сигурни, кренуће и целокупна привреда Републике Србије", навео је Дулић.

Грађевинске компаније и произвођачи грађевинског материјала покушавају да освоје тржиште у региону и промовишу нове технологије и стандарде.

Драган Јовић из "Рапида Апатин" каже да та фирма највећи пад продаје има у Србији, а да је извоз на нивоу прошлогодишњег са тенденцијом раста.

Енергетска ефикасност у фокусу

На сајму је и 300 излагача из 29 земаља. Највише их је из Италије, Словеније, Немачке и Турске.

"Производимо арматуру. Србија је занимљиво тржиште за нас. Већ сарађујемо са неким фирмама и очекујемо да ћемо то проширити", каже Антонио Гори из италијанске компаније "Питини".

Посебна пажња посвећена је енергетској ефикасности у изградњи, јер је 2011. проглашена годином енергетске ефикасности.

У складу са мотом овогодишњег сајма, померају се границе, а први пут свој штанд има и Републичка управа за извршење кривичних санкција.

Могу се видети монтажне куће, намештај и други предмети које су правили затвореници. Своје производе је изложило осам српских казнионица.

Милан Обрадовић из Управе за извршење кривичних санкција каже да се на тај начин врши социјализација затвореника, као и да ће им рад помоћи да се боље интегришу у друштво.

"Веровали или не, док год се ради, време лети. Најгоре је не радити ништа", каже Срђан Бојовић, затвореник Окружног затвора у Београду.

Монтажне кућице, на пример, коштају до 4.500 евра, а средства од њихове продаје, као и продаје осталих производа биће уложена у побољшање услова у затворима.