Ускоро ниже цене хране

Цене основних животних намирница у последње време нагло поскупљују, а главни разлог поскупљења хране на домаћем тржишту, кажу стручњаци, јесте смањена пољопривредна производња у свету. Има најава да ће цене хране код нас ускоро ићи наниже.

На берзи у Будимпешти, пре годину дана, тона пшенице вредела је 99 евра, а сада 257 евра. У истом периоду, кукуруз је са 140 отишао на 215 евра по тони. Управо од извоза кукуруза, Србија је остварила највећу зараду, али истовремено је изазвао проблеме произвођачима меса и млека, јер је на домаћем тржишту достигао цену и преко двадесет динара за килограм.

"Великим скоком цена кукуруза, сојине сачме и сунцокрета, произвођачка цена јаја је између седам и осам динара, а килограм живинског меса од 130 до 135 динара", каже Раде Шкорић из Заједнице живинара Београд. 

У фебруару је живинско месо са 200 отишло на 280 динара за килограм. Добри познаваоци прилика на тржишту не окривљују извознике и цене хране у свету, већ указују на проблеме који прате производњу и пласман хране.

"Више цене настају управо у прелазу од произвођача до потрошача, у трговини и накупцима у делом монополизованом тржишту. Извоз није тај који доприноси вишим ценама већ сива економија", истиче Весна Параусић из Института за економику пољопривреде.

Производња хране није лоша само у свету, већ и код нас, јер је пољопривредна производња мања за три процента у односу на 2009. годину.

Агроекономиста Миладин Севарлић каже да је веома важно планирати билансе обавезе за домаће потрашаче и билансне потребе за пласман на светском тржишту.

Проценат потрошње домаћинства за храну већи је уколико је доходак потрошача мањи. Према подацима Привредне коморе Србије, за храну издвајамо 34 одсто укупних примања. Најмање новца за куповину намирница по домаћинству утроше Енглези 9,6, а Немци десет процената.