Новчаници под напоном

Цена хлеба ограничена је на 54,22 динара, да би се заштитили најсиромашнији. Питање је, међутим, колико ће та мера заштитити стандард грађана, којима сада прете друга поскупљења, која произвођачи оправдавају повећањем цене струје.

Кућна хемија, дечја храна, тестенине, слаткиши. То су само неки од производа чије је поскупљење до краја априла готово сигурно.

Горан Ковачевић из зрењанинског "Гомекса" каже да свакодневно добијају нове ценовнике, а поскупљења су од 5 до 15 одсто.

Док неки грађани Зрењанина купују само хлеб, млеко, јогурт и воће на акцији, други кажу да не оскудевају ни у чему. Неки на храну највише троше, а за дажбине колико остане.

Као главни узрок поскупљења произвођачи наводе нову цену струје. Економисти, међутим, упозоравају да је то само оправдање.

Гостујући у емисији Око објаснили су да на коначну цену производа осим енергената утичу и сировине.

"Трговци једва чекају да поскупи струја да би имали оправдање за поскупљење производа. Надамо се да ће нова Влада и уредба омогућити мало бољи положај нашим потрошачима и да неће дозволити дивљање цена", каже Вера Вида из Центра потрошача Србије.

Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде каже да се код свих прехрамбених производа, који користе електричну енергију као енергент у својој производњи, реално може очекивати поскупљење. 

Према његовим речима, у примарној производњи доминира нафта уз минерална ђубрива и заштитна средства.

Мирослав Здравковић, уредник сајта "Макроекономије" рекао је да се до краја године може очекивати успоравање инфлације, а да је најбитније да не добијамо ценовне шокове споља.

Здравковић напомиње да нам је у причи о поскупљењима промакла и једна добра вест - Србија је у фебруару, први пут од увођења санкција, имала већу вредност извоза од Хрватске и суфицит у размени са Словенијом, што би могло да се позитивно одрази и на стандард грађана.