Осигурање усева од невремена

Климатске прогнозе кажу да ћемо наредних деценија бити сведоци сталног смењивања дугих суша и кратких, али обилних киша. Због таквог тренда, пољопривреда и код нас и у свету већ трпи велике губитке. Осигуравајуће куће се труде да понуде полисе које покривају велики спектар штета, а државе да пољопривредницима такво осигурање субвенционишу.

Иако град и киша у смедеревском крају домаћинима оберу и трећину годишњег рода воћа, они се и даље углавном не осигуравају.

„Нема народ паре да финансира сопствену производњу, а камоли да плати осигурање", каже Милорад Симић из села Удовица.

Министарство пољопривреде плаћа 40 одсто трошкова осигурања усева и имовине. Многи пољопривредници желе да искористе ту погодност, али не стижу на ред.

„Сваке године расте број захтева пољопривредника. Аналогно томе, расте и новац који за то издвајамо. За 2010. годину било је то преко 100 милиона динара, а очекујемо сличан износ и за ову годину", истакао је Милош Миловановић из Министарства пољопривреде и трговине.

Рокови истичу у априлу

Због промена у Министарству, сума за те намене још није прецизирана, иако рокови за осигурање већине усева крајем априла већ истичу.

Прошле године, пољопривредници су уз субвенцију први пут могли да осигурају кукуруз од суше. Сада се нуди и осигурање од обилних падавина.

„Суштина је заштита од катастрофалног догађаја. Мале штете овде нису предмет надокнаде и зато су мале цене осигурања", истакао је Сава Богићевић, из "Делта Ђенерали" осигурања.

Пољопривредници се код нас и даље најчешће осигуравају од олује и града. У прошлој години осигурања су за одштете исплатила пет пута више новца него обично, делом због честих олуја, али и чињенице да је противградна одбрана затајила.

„Премештајући сектор за противградну заштиту у сектор за ванредне ситуације МУП-а, надам се да ћемо и квантитавно поправити деловање противградне заштите", рекао је директор Републичког хидрометеоролошког завода Милан Дацић.

Екстремне климатске прилике носе велике ризике и поскупљују осигурање. Због тога је Светска банка покренула оснивање регионалне реосигуравајуће компаније за земље југоисточне Европе. Њен оснивачки капитал требало би да обезбеде владе тих земаља.

Прошлог месеца Србији и Македонији за ту намену, Светска банка је одобрила кредите од по пет милиона долара. Оснивање такве реосигуравајуће компаније требало би да допринесе појефтињењу осигурања.