(Не)реална цена хлеба

Најаву пекара да би цена хлеба, због поскупљења струје, могла да оде на 70 динара, стручњаци оцењују као нереалну. Рачунице показују да хлеб типа "Сава" не би смео да буде скупљи од 50 динара.

Иако су још када је најављено поскупљење струје пекари најавили да би и хлеб због тога могао да оде на 70 динара, стручњаци кажу да је такав захтев нереалан и неоснован. Рачунице показују да хлеб типа "Сава" не би смео да буде скупљи од 50 динара. 

У тренутку када је велепродајна цена брашна у просеку око 47 динара са ПДВ-ом, разлога за поскупљење хлеба нема, кажу стручњаци.

"Према ценама репроматеријала, брашна, квасца, соли, адитива, трошкова производње који улазе у цену коштања, цена апсолутно не би требало да прелази 50 динара по векни, узмајући у обзир брашно типа 500 и векну тежине 500 грама", сматра Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде.

Цвијановић је прецизирао да се од килограма брашна добија 2,8 векни хлеба.

Пекари у ту рачуницу сумњају, а у Институту објашњавају да је то зато што страхују од поскупљења струје и евентуалног поскупљења брашна. Ту је и питање висине маржи, које су уредбом Владе до четвртка ограничене за велепродају на два, а малопродају на седам одсто.

У Националној организацији потрошача, пак, кажу да захтеви пекара за поскупљење не одсликавају реално стање на тржишту.

Председник Националне организације потрошача Горан Паповић каже да је недопустиво да се марже за хлеб крећу од 20 до 40 одсто.  

"Тај простор, то уцењивање, те велике марже користи Унија пекара са договарањем на нивоу картела", каже Паповић, наводећи да са постојећом ценом хлеба не само да зарађују пекари већ и трговци.

У Друштву аграрних економиста Србије кажу да су рачунице Института реалне, јер та институција ради процене већ 50 година. Јасно им је да пекари хоће више да зараде, али да би требало да имају разумевања за потрошаче.

Данило Томић из Друштва аграрних економиста Србије каже да џеп потрошача није толико дубок да може да издржи 60 или 70 динара, а специјалне врсте хлеба су и преко 100 динара.

"Постоје други производи где се може више зарадити, то су кифле, переце, погачице, као што месна индустрија не зарађује на шункама, него на паштети и виршлама", рекао је Томић.

Недоумица око цене хлеба ускоро би требало да буде решена, јер ће ресорно министарство, како кажу, врло брзо саопштити мере које ће узети у обзир и потребе домаћег тржишта и интересе произвођача.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи