Уместо прописа страдају живци

После више од две године приче о сечи прописа, привредници кажу да је и даље најуспешнија - сеча живаца. Иако се много очекивало од сече прописа, није се далеко одмакло. Од 340 препорука које је усвојила Влада, спроведена је тек свака пета.

Ђорђе Момировић из "Моне" каже да има утисак да су све компликованије разноразне процедуре и да се закони све шире тумаче.

"Рецимо код јавних набавки мале вредности ми смо имали случај да за 5.000 морамо дати банкарску гаранцију, па нам је гаранција испала скупља него то што се гарантује тих 5.000", рекао је Момировић.

На почетку сече прописа, обећано је да ће укидањем сувишних процедура трошкови привреде бити мањи за четвртину, а да ће се Србија попети за 20 места на светским листама конкурентности и услова пословања.

У тиму задуженом за реформу прописа, кажу да је проблем то што закони стоје у Скупштини, која је од почетка године усвојила само четири закона - два о Влади и два о задуживању државе.

"Имајући у виду шта је у процедури и шта би требало да се усвоји у другом кварталу, мислим да ћемо 70 одсто тих уштеда које смо обећали, 200 милиона евра годишње, достићи, а онда ћемо накнадно и престићи", рекао је Ђорђе Вукотић из Канцеларије за регулаторну реформу.

Закон о привредним друштвима  

На усвајање у Скупштини, поред осталог, чека предлог да се пазар не уплаћује свакодневно, због чега привреда одлази у банке 27 милиона пута годишње и на то троши четири милијарде динара.

Највише користи привреди ће донети усвајање Закона о привредним друштвима.

"Кроз усвајање овог закона биће спроведено 90 препорука које су дате у оквиру гиљотине прописа, чиме ће се увести позитивна еврпска пракса у процедуру регистрације и функционисања предузећа у Србији", каже Виолета Јовановић из Националне алијансе за локални и регионални развој.

Према њеним речима, један од примера је укидање потребе за печатом, што је превазиђена институција у ЕУ.

Колико ће и када бити спроведено предлога за лакше пословање у Србији, убудуће ће пратити Канцеларија за регулаторну реформу замишљена као шалтер преко којег ће привредници стално моћи да сугеришу Влади измене штетних прописа.