Аграр чека боље дане

Иако производња хране учествује у стварању бруто домаћег производа са више од 15 процената, аграр из државне касе добија скоро симболичну помоћ. И на тај новац дуго се чека. Сељацима ни до данас нису у потпуности исплаћени прошлогодишњи подстицаји.

Највећи број земљорадника нема пара за нова улагања. Они који редовно региструју домаћинство и имају права на регрес по хектару ораница нису задовољни. Сума је остала непромењена -14 хиљада динара.

Стојан Падејчев из Кикинде каже да тако остаје и ове године и поред тога што су сви репроматеријали, паритети и остала задужења поскупели за најмање 40 одсто.

Минерално ђубриво прошле године коштало је 3.300 до 3.700 динара, ове скоро хиљаду динара више. Литар дизела вредео је око 90 динара, сада је двадесетак динара скупљи.

У аграрном буџету пре две године било је 26 милијарди динара, просле милијарду мање, а ове још мање - тек 21 милијарда динара.

У Министарству пољопривреде и трговине знају да је то недовољно да се осетније помогну произвођачи хране.

"Надамо се да ће се у оквиру разговора о финансирању државе у следећем периоду пронаћи нека додатна средства која ће тада бити доступна пољопривредним произвођачима", каже Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде и трговине.

Стручњаци су подозриви према најави Владе да ће се у наредном периоду усмерити више пара развоју пољопривреде и прехрамбене индустрије.

"Није реално очекивати да се у следећих годину дана могу издвојити знатно већа средства за пољопривреду. Да би издвојили већа средства за пољопривреду, морамо да нађемо реалне изворе. Тренутно других извора немамо", каже економиста Данило Шуковић.

Беспарица условљава мања улагања најпре у ратарску производњу. Када нема прописане агротехнике, онда нема ни већих приноса. Резултат је мања понуда хране која условљава већу цену. Зато су у продавницама основне животне намирнице само од почетка године поскупеле за двадесетак процената.