Хемијска индустрија у успону

Хемијска индустрија у Србији бележи раст производње у прошлој години, три одсто већи него 2009. године. Иако нам је технологија у тој грани, у просеку, стара 20 година, имамо фабрике које су конкурентне европским, и могућности да повећамо производњу и извоз.

Јапанска технологија и домаћи стручњаци омогућили су фабрици прашкова и средстава за хигијену "Беохемија" да за четири године учетворостручи производњу, иако је планирано да раде са 30 одсто мањим капацитетом.

"Ми смо то успели буквално тако што смо усвојили  знања за израду тих нових производа, уградили то у наше производе и то захваљујући једном стручном тиму који имамо на располагању", каже Славенко Секулић, директор "Беохемија -Инхем" из Зрењанина.

Целокупна производња контролише се компјутерски из једног центра, а у производњи запослени раде само на паковању. Домаћи инжењери осмислили су формуле већине производа, а пооштрена је и контрола квалитета.

Радмила Панајотовић, руководилац контроле квалитета "Беохемија", каже да сировине, без обзира одакле долазе, морају проћи контролу.

Неопходан маркетинг

Држава помаже домаће произвођаче минималном царином на увоз сировина од један одсто, али они не могу да уложе у маркетинг колико интернационалне компаније.

Стеван Благојевић, из Института за општу и физичку хемију, каже да се често рекламирају детаљи производа који нису у директној функцији.

"Рецимо ако рекламирате да је производ гушћи, то нема никакве везе са прањем, или ако рекламирате да омекшава воду - сваки детерџент омекшава воду", тврди Благојевић.

Анализа Привредне коморе каже да би домаћа производња хемије теоретски могла да покрије домаће потребе.

"Добром организацијом и побољшањем квалитета можемо да направимо супституцију за 500 милиона евра годишње производње", каже Векослав Шошевић из Привредне коморе Србије.

За даљи развој хемијске индустрије, поред технологије, неопходни су повољни кредити и субвенционисање трошкова енергије - нафте и гаса, али и стручни кадрови којих је све мање.