Мања инфлација у другој половини године

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да ће инфлација у Србији свој максимум достићи у другом тромесечју ове године после чега се очекује њено постепено смањивање и кретање ка инфлационом циљу до краја године.

Шошкић је, на конференцији за новинаре, истакао да ће у првој половини године основни фактори инфлације бити раст цена хране, кретање светских цена нафте и раст цена под контролом државе.

"Високе међугодишње стопе инфлације у овом периоду под утицајем су и ниске базе из 2010. године у овом месецима", рекао је гувернер Народне банке Србије.

Шошкић је истакао да се пад инфлације у другој половини 2011. године и почетком 2012. године очекује као последица релативног пада цена хране и ниске агрегатне тражње.

Поред тога, очекује се да ће до сада предузете рестриктивне мере монетарне политике дати највеће дезинфлаторне ефекте у другој половини 2011. године, истиче гувернер.

Према рачуници НБС, учешће цена нафте у укупној инфлацији је 4,2 одсто, тако да кретање цена тог енергента на светским тржиштима неће имати утицај на инфлацију у Србији, као поскупљење хране чији је удео 37,8 одсто у укупној инфлацији.

Шошкић је истакао да је најважније да се инфлација на средњи рок врати у предвиђене оквире и да није важно у ком ће се месецу раст цена приближити циљаној стопи.

"НБС ће у сарадњи са Владом Србије настојати да одржи ниску инфлацију уз релативну стабилност курса", рекао је Шошкић.

Репрограмирање кредита грађана у складу са НБС

Гувернер НБС изјавио је да је предложена мера Владе Србије за репрограмирање дугорочних позајмица грађана на линији активности централне банке да се, у сарадњи са банкама и дужницима, успоставе механизми да месечне рате кредита клијената банака буду отплативе и да се не повећава број проблематичних кредита.

Шошкић је указао да, према његовом схватању, та иницијатива владе не доводи нужно до додатног задуживања грађана, већ да је усмерена ка томе да се коригују месечни планови отплате дужника банака.

Гувернер је нагласио да није необично да се размишља о таквој мери, у ситуацији када је економска активност смањена, оцењујући да је та мера у интересу банака, да им се не би повећавао број ненаплативих кредита, у интересу грађана да редовно отплаћују своје обавезе и у интересу централне банке као институције која води рачуна о стабилности финансијског система.

Шошкић је оценио да таква мера репрограмирања месечних рата не би требало да утиче на грађане да се додатно задужују, јер ће многи од њих бити додатно опрезни, имајући у виду искуство са отплатом кредита из претходног периода.