И Кинези граде Коридор 11?

"Ако Кинези препознају интерес да граде комплетан аутопут Бар - Београд, не видим зашто им то не бисмо омогућили”, каже министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић. Мркоњић додаје би највише волео да тај аутопут, ипак, граде домаћа предузећа.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић најавио је могућност да се у изградњу аутопута од Београда ка Црној Гори укључе кинески инвеститори, који преговарају са Црном Гором о условима градње аутопута од Бара до Бољара.

Мркоњић је рекао за Танјуг да се преговара са Турцима о њиховом учешћу у градњи аутопута од Београда до Бољара, на српско-црногорској граници и да би, свакако, било простора за разматрање и евентуалне кинеске понуде.

"Ако Кинези препознају интерес да граде комплетан аутопут Бар-Београд, не видим зашто им то не бисмо омогућили. Ако би њихова понуда била нижа од турске, оберучке бисмо је прихватили", рекао је Мркоњић, додајући да је опредељење Србије да гради аутопут до Бољара, "не по сваку цену, већ по најповољнијим условима."

Мркоњић је, међутим, нагласио да би он највише волео да тај аутопут, ипак, граде наша предузећа специјализована за такву врсту радова.

Министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић изјавила је раније да су представници кинеске делегације, која је лане боравила у Београду због договора о реализацији изградње београдског моста од Земуна до Борче, што је први велики инфраструктурни пројекат према међудржавном споразуму Србије и Кине, показали интересовање за градњу аутопута Београд-Јужни Јадран.

"Поставили су питање изградње аутопута од Пожеге према Јужном Јадрану, али су исказали заинтересованост и за обилазницу око Београда, од Бубањ Потока према Панчеву, укључујући и нови мост на Дунаву код Винче", рекла је Калановићева.

Кинези желе да инвестирају у Балкан  

Председник Савеза економиста Србије, професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин, раније је изјавио Танјугу да у свим даљим плановима улагања у инфраструктуру посебну пажњу треба обратити на јавно исказане намере Кине да у Грчкој инвестира око 500 милијарди евра у бродоградилишта, логистичке центре и транспортне путеве према Европској унији, што је више од износа грчког спољног дуга.

"Грчка би, очито, требало да буде место са којег Кина намерава да продире у Европу, а Србија у тој стратегији има 'положајну ренту', због транспортних коридора", указује Ђуричин.

Он верује да би само у саобраћајну инфраструктуру могли да привучемо кинеске инвестиције у вредностима које се мере милијардама евра, што би био снажан подстрек за целу домаћу привреду.

"Привлачењем тако великог и моћног страног инвеститора попут Кине, која је у 2010. постала друга економска сила света, испред Јапана, а иза САД, наша земља би елиминисала проблем потенцијалне корупције у прављењу послова и у експлоатацији њихових ефеката", тврди Ђуричин, уз опаску да је планирана изградња моста Земун-Борча за кинеске инвеститоре само "полигон за тестирање" за обимније инвестиције.

Црногорска влада води преговоре са кинеским компанијама, како наводи подгорички лист Дан, о изградњи аутопута од Бара до Бољара, пошто је поништен тендер због немогућности конзорцијума које су предводили хрватски "Конструктор" и грчки "Актор" да обезбеде банкарске гаранције.

Министар саобраћаја Црне Горе Андрија Ломпар очекује да ће кинески инвеститори доставити званичну понуду до краја овог месеца, а да оквирни рок за преговоре између две стране истиче крајем априла.

Кинези су раније доставили црногорској влади неформалну понуду која је била повољнија у односу на све учеснике на поништеном тендеру. Ако буде постигнут договор, био би потписан концесиони и финансијски уговор, а комплетну процедуру верификовао би црногорски парламент.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи