Бурна расправа о америчком дугу

У спору око подизања дужничког лимита федералне владе, који је постављен на 14.300 милијарди долара, и демократе и репубиканци користе тржиште новца за застрашивање.

Републиканци тврде да ће купци државних обвезница покренути у САД финансијску кризу "грчког стила" ако дуг Вашингтона буде порастао.

Обећавају да неће дозволити повећање лимита без великих смањења државне потрошње.

Влада председника Барака Обаме саопштила је да ће, у случају да Конгрес одбије да на време подигне границу задужења, улагачи у обвезнице окренути леђа америчким хартијама од вредности и створити већи лом од предходне финансијске кризе.

Према сада важећем ограничењу, Влада САД може да позајми још 234 милијарде долара, па ће до законског плафона од 14.300 милијарди долара доћи вероватно већ у марту. Подизање лимита обично није неки догађај, пошто је Конгрес САД у протеклих седам деценија 74 пута подизао границу.

Овај пут, међутим, битка може да буде жестока. Републиканци су преузели контролу над Представничким домом у новембру на обећању да ће смањити државни дуг који је нарастао до рекордних размера, због деценија буџетских дефицита и недавне рецесије.

Буџетски комитет Конгреса је прошле седмице изнео процену да ће дефицит ове године достићи никад забележених 1.500 милијарди долара.

Нови, републикански шеф комитета, указао је на "неподношљиви терет дуга" и повукао паралелу са европском финансијском кризом.

"Смртна казна за џепарење"

Највећи улагачки фонд на свету напомиње да текућа битка око повећања границе задуживања Владе САД прети да изазове хаос на тржшиту дугова.

"То је погрешан пут," тврди Бил Грос, директор фондације "Пимко" чији улагачки капитал износи 241 милијарду долара. "Сви смо за уравнотежени буџет, али ово је као изрицање смртне казне за џепарење."

Грос и други берзански улагачи тврде да је стратегија репубиканаца брзоплета.

Улагачи у обвезнице су углавном фискални конзервативци који желе да САД смањи свој дуг и заузда буџетске дефиците. Али, окршаји око законске границе задужења отварају могућост државног банкротства, односно отказивања плаћања дугова, а мало шта може више да уплаши инвеститоре.

"Порука коју текуће прегањање шаље земљама које улажу у америчке обвезнице је да су обвезнице САД таоци Конгреса. То је неприхватљиво", наглашава Грос.

Улагачи се слажу да ће, што се више држава буде примицала граници, бити већи ризик да нервозни инвеститори масовно почну да се ослобађају хартија од вредности Министарства финансија САД. То ће гурнути у вис дугорочне камате и довести у питање опоравак привреде.

Купци обвезница су кредитори, као банке. Када улагачи купују обвезнице, они позајмљују држави новац за обећање да ће им бити враћен са каматом. Као и други кредитори, они су веома заинтерсовани за способност клијента да им паре врати.

Када почињу невоље?

Невоље почињу када се појави сумња да земља не би могла да их враћа. То води ка захтеву за далеко већим каматама на купљене папире. Прошле године Грчка је практично избачена са тржишта обвезница зато што није могла себи да дозволи плаћање високих камата.

За разлику од Грчке, државне обвезнице САД и долар су основа светског финансијског система. Камате на америчке обвезнице су мера за све позајмице и за поређења свих дугова широм света.

Неиспуњење дужничих обавеза Владе САД довело би до незамисливог хаоса, напомињу аналитичари. Долар би колабирао, а камате на кредитним тржиштима би нагло скочиле.

То је главни разлог зашто није вероватно да ће САД заказати са исплатом неке доспеле камате.

Ако Конгрес не буде успео да повећа законски лимит задужења Владе, Министарство финансија има низ монетарних трикова којима може да одлаже неизвршење обавезе.

Ако и то не успе, аналитичари верују да ће Влада пре престати да исплаћује Американцима новац за социјалну заштиту, него што ће прескочити исплату камате Кини.