Децимале између трговаца и банке

Због високих трошкова ковања ситних апоена и инфлације, од 2007. године, рачуне са две децимале немогуће је платити тачно у пару, па се они заокружују, навише или наниже. Ако су последње две децимале мање од 50 пара рачуни се заокружују на нулу, а они од 50 до 99 зокружују се на динар.

Трговине углавном имају рачуне који се завршавају на деведесет пара, а оних десет пара се заокружи на динар и то је чиста добит трговаца.

Ако се узме број артикала у једном дану у свим објектима, пута 365 дана у години, долази се до прихода који је и до милион евра у само једном познатом трговачком ланацу.

У Народној банци Србије кажу да је та ситуација неодржива и предлажу да се укину децимале и тако смање огромни трошкови ковања новца.

"Због великог притиска грађана и њиховог великог интересовања око ове теме, може да се направи истраживање у оквиру Министарства трговине да се види како изгледа калкулација јединичне цене производа и шта би то значило када би укинули апоене и у изражавању цене појединачног производа", рекла је директорка Трезора НБС Блаженка Робовић.  

Према рачуницама централне банке само због невраћања старих апоена изгубили су 15 милиона евра, што је довољно да се заврши нова зграда Клиничког центра Србије.

Секретар Уружења банака Србије Верољуб Дуглић тврди да је решење у новом заокруживању или нека слична мера која би афирмисала папирне новчанице.

У Министарству трговине још нико није дао објашњење о деноминцији динара и заокруживању цена без децимала мањих од сто пара.

Иначе, тешко је обрачунавати и порезе на тако мале бројеве, то јест нерационално је и са становишта платног промета и пореске политике.