Слабо интересовање за органску храну

Министарство пољопривреде обећало је давање субвенције произвођачима органске хране и до 45.000 динара по хектару, што ће како тврде у Министарству, само убрзати акцију "Природно из Србије".

Према подацима Националне организације за органску производњу, само 77 домаћинстава бави се производњом и прерадом органске хране, упркос чињеници да је у последњих десетак година производња и прерада органске хране економски исплативија.

"Незванично тај број је три пута већи, али се странци знатно више упуштају у овај посао", наводе из Националне организације за органску производњу.

Немица Вивијен Шајдлер, која од пре две године у Јаловику код Шапца производи органску храну, наглашава да за производњу не користи хемијска средства, и да има сертификат од "Био Агрисата" за органску производњу.

"Принос је мањи зато што су старе сорте. Долазе млади људи одавде, понекад са Факултета за менаџмент из Шапца, али и људи из целог света на праксу", рекла је Шајдлер.

У Националној организацији за органску производњу тврде да је производња хране без хемије у Немачкој организована на око осам стотина хиљада хектара, у Мађарској на више од сто хиљада хектара док је код нас такав начин производње намирница тек на почетку, јер је искоришћено само 0,2 одсто обрадивих површина.

"Први пут ове године Немачка је дала подршку, а Касел универзитет је отворио одсек за органску пољопривреду у Новом Саду. Тако да ће сви студенти и сви заинтересовани моћи да се едукују и на оваквим пољима", рекла је Нада Мишчевић из Националне организације за органску производњу.

Из Министарства пољопривреде обећавају да ће сваки произвођач који жели да се бави органском производњом за прибављање докумената за сертификат добити из аграрног буџета 400 хиљада динара.

 У наредних пет година под органском храном требало би да буде 500 хиљада хектара, наводе из овог министарства.