Забрињавајућа промена структуре потрошње

Министарка финансија Диана Драгутиновић оценила је да ће до краја године пад бруто-домаћег производа бити у интервалу од 3,5 до пет одсто, и најавила да ће у септембру држава почети да издаје дугорочне хартије од вредности са роком доспећа од годину дана, номиноване у динарима.

У априлу је достигнута најнижа тачка у домаћој економији, због великог пада индустријске производње, али је у мају пад БДП заустављен, захваљујући највише порасту индустријске активности и то у делатности саобраћаја.

"Забрињавајућа је чињеница да је значајно промењена структура потрошње, и да је потрошња опала много више од пада БДП-а", рекла је Драгутиновић у интервјуу Танјугу.

"Пала је потрошња индустријских производа, пао је увоз, дакле све оно што у суштини доноси највеће пореске приходе. Потрошња је пала за 10 до 15 одсто и то је пресудно утицало на пад пореских прихода", нагласила је Драгутиновић.

Обезбеђена средста за покривање дефицита

Министарка финансија је признала да није очекивала толики буџетски дефицит јер, када се пројектују приходи буџета, без обзира на успоравање привредне активности, очекује се да ће пад пореских прихода пратити успоравање те активности, међутим, пад пореских прихода коинцидирао је са падом потрошње, пре свега увоза.

Када је реч о обезбеђивању нових извора прихода за финансирање буџетског дефицита, Драгутиновић је навела да је Министарство финансија већ обезбедило око 200 милиона евра за финансирање дефицита буџета у овој и почетком следеће године, додајући да се ратификација тих уговора у парламенту очекује на јесен.

У Скупштини Србије расправљало се о Предлогу закона о кредиту државе од Алфа, Војвођанске и Пиреус банке, у укупном износу од око 90 милиона евра.

Од продаје краткорочних и дугорочних државних хартија од вредности у овој години обезбеђено је око 60 милијарди динара за финансирање буџета.

Драгутиновић наводи да је од Светске банке већ обезбеђено око 50 милиона долара, а очекује се и прва транша макрофинансијске помоћи ЕУ за буџет Србије у укупном износу од око 120 милиона евра.

Када је ступила на дужност министра финансија, пре годину дана, Драгутиновић се присећа да је затекла на девизном рачуну буџета око 350 милиона евра "и високу јавну потрошњу".

"Ту скромну касу и те паре на девизном рачуну ја сам сачувала. То је тих сад већ скоро 380 милиона евра", рекла је министарка финансија. 

Инфлација испод 10 одсто 

Говорећи о кретању инфлације до краја године, Драгутиновић је оценила да ће она бити испод 10 одсто и да ће се кретати између осам и девет одсто.

У одговору на питање зашто у Србији инфлација расте, за разлику од неких развијених земаља где пада услед утицаја светске кризе, Драгутиновић је објаснила да за то постоји више разлога, а један од њих је "евроизација" домаће привреде, односно, колебање девизног курса које се највећим делом прелива у раст цена производа и услуга.

То се дешава чак и у условима рецесије, када се деси, на пример, депресијација валуте, која је у Србији у протеклих годину дана износила више од 20 одсто и то је на крају изазвало одређени раст цена на тржишту, односно, инфлацију, објаснила је Драгутиновић.

"Други разлог је што је опет почела да расте цена нафте и та цена се такође прелила у раст инфлације", рекла је министарка финансија, и додала је да је трећи разлог за раст инфлације у Србији једнократно повећање акциза, као мера Владе Србије за ублажавање негативних ефеката светске кризе.

"Без обзира на баш велике кише, очекујем да ће пољопривредни производи имати тенденцију пада, као и многи други производи због пада тражње", рекла је саговорница Танјуга, и додала се на јесен може десити да дође до општег пада цена, односно дефлације, као и у другим државама Западне Европе.